Grünfeldova indijska odbrana

Format: A5
Broj strana: 375
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaci

Cena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

 

Ediciju „Teorija otvaranja na temelju partija vrhunskih velemajstora“ nastavljamo knjigom o Grünfeldovoj indijskoj odbrani, još jednom čedu šahovskog hipermodernizma dvadesetih godina prošlog veka. U opštoj klimi inovativnosti u svim oblastima duhovnog života, austrijski velemajstor Ernst Grünfeld došao je na ideju totalnog odustajanja od građenja pešačkog centra (ne moramo naglašavati da se do pojave hipermodernista zauzimanje centra pešacima smatralo jedino ispravnim metodom u borbi za održavanje ravnoteže crnim figurama). U njegovom sistemu crni posle 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 igra 3…d5 i nakon 4.cxd5 Sxd5 čak provocira belog na stvaranje moćnog punog pešačkog centra, i to s tempovima! Možemo samo zamisliti kakvu je to konsternaciju moralo izazvati kod pripadnika „stare škole“. Smisao je u brzom razvoju figura i napadu na beli pešački centar po centralnim linijama i dijagonali h8-a1, te uz pomoć pešačkih krilnih i centralnih udara (c7-c5, e7-e5, f7-f5). Često se pokazuje da beli centar nije tako čvrst, kao što izgleda na prvi pogled.

Bilo kako bilo, danas je Grünfeldova indijska odbrana sastavni deo repertoara gotovo svih vrhunskih velemajstora. Svedoci smo činjenice da su je mnogi velemajstori, koji je do tada uopšte nisu primenjivali, ili su to činili krajnje retko, uključili u svoj repertoar u najznačajnijim mečevim svoje karijere. Tako je Anand primenio ovu odbranu u meču za prvenstvo sveta protiv Veselina Topalova 2010. godine, Griščuk u mečevima pretendenata protiv Aronjana i Geljfanda u Kazanju 2011. godine, i na kraju – Boris Geljfand u meču za prvenstvo sveta protiv Ananda 2012. godine.

Što se tiče principa odabira partija i svega ostalog, ništa se ne menja u odnosu na prethodna izdanja: partije su iz poslednjih osam godina, počev od 2005. godine, sve su date u celini, od prvog do poslednjeg poteza (princip proučavanja otvaranja „u kontekstu“), sve su komentarisane, sve su igrali igrači iz same svetske elite…

Kada su u komentarima pojedinih partija navedene partije u kurzivu, onda se to odnosi na partije koje su igrane nakon komentarisanih partija i predstavljaju redakcijske dodatke.

I još jednom o smislu sveg ovog posla…

Sajtovi sa kojih su birane partije i dalje postoje, a koliko će još trajati – nije poznato. Obično se kaže: „Sve je na internetu“. Mada ni to nije sasvim tačno, još je manje tačno da će to „sve“ večno biti na internetu. Pored toga, pokušaj čuvanja sadržaja internet stranica na optičkim medijima (hard-diskovima, DVD medijima, flash memorijama), pokazuje se kao vrlo nepouzdan. Tako nam preostaje knjiga. Možemo biti sigurni da će nas barem ona nadživeti. Možda će knjige biti jedino nasleđe koje ćemo iz našeg digitalnog doba ostaviti budućim generacijama…

Eto, u tome je smisao ovoga što radimo.

P.S.

Ova knjiga je sastavljana u zimu 2012/13. godine, a baš u trenutku dok pišem ove redove, napolju je gadan minus, sneg je sve zavejao… To me je nevoljno podsetilo na film „Dan posle sutra“, kada se na svet spušta temperatura od -200 stepeni, sve se smrzava i umire… Preživljavaju samo ljudi koji su se sakrili u veliku nacionalnu biblioteku u New Yorku, i to tako što su se zagrevali loženjem knjiga. Eto, knjige mogu imati i tu poslednju svrhu, za razliku od kompjutera i interneta, od kojih ne možete dobiti vatru…

KRATAK REZIME PO POGLAVLJIMA

PRVO POGLAVLJE

Varijanta „a la Sämisch“:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.f3 d5

Varijantu koju smo nazvali „a la Sämisch“ (zbog karakterističnog poteza f2-f3, što dozvoljava crnom da, naravno, ukoliko želi, pređe u Sämischevu varijantu kraljeve indijske odbrane) analiziraćemo na nekoliko zanimljivih partija. U svima njima posle 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.f3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sb6 6.Sc3 Lg7 7.Le3 0-0 8.Dd2 nastala je pozicija u kojoj se najčešće igra 8…Sc6, ali ćemo najpre videti 3. partiju iz meča za prvenstvo sveta Anand – Geljfand, u kojoj je crni izabrao 8…e5 9.d5 c6.

Nakon uobičajenog 8…Sc6 beli redovno vuče 9.0-0-0, nakon čega je najčešći potez crnog 9…e5, ali taj potez čitaoci neće pronaći u ovoj knjizi, pošto ga vrhunski velemajstori u svojim međusobnim susretima nisu primenjivali. Umesto toga, najpre ćemo videti partiju Motiljev – Svidler (Wijk aan Zee 2007), u kojoj je crni odmah pošao na razbijanje centra s 9…f5, a u naredne dve partije imaćemo prilike da se upoznamo s retkim potezom 9…Dd6 u partijama Griščuk – Mamedjarov (Memorijal Talja, Moskva 2010) i Aronjan – Caruana (Memorijal Talja, Moskva 2012). U prvoj partiji beli je odigrao oštro 10.h4 – i nije postigao ništa, a u drugoj je postupio opreznije s 10.Kb1.

DRUGO POGLAVLJE

Fijanketna varijanta:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3

U ovoj varijantu beli fijanketira svog belopoljnog lovca. Crni u principu ima dve mogućnosti: da igra c7-c6 i d7-d5 (kao u Schlechterovoj odbrani) i tako pokuša da ograniči delovanje belog fijanketiranog lovca, ili da nastavi u grünfeldovskom stilu 4…d5. U ovom poglavlju razmotrićemo obe mogućnosti, ali ćemo najpre videti jedan zanimljiv način igre za crnog u slučaju da beli pokuša da u fijanketnu varijantu uđe iz Retijevog otvaranja, u kome najpre fijankretira lovca, a zatim vuče d2-d4 i c2-c4. U partiji Radjabov – Carlsen, Wijk aan Zee 2012, nakon redosleda poteza 1.Sf3 d5 2.g3 g6 3.Lg2 Lg7 4.d4 c6 5.0-0 Sf6, beli je zaključio da bi na 6.c4 usledio odgovor 6…dxc4, nakon čega bi bio prinuđen da igra svojevrsni gambit. Zato je povukao 6.Sbd2 i tek zatim 7.c4. Skakač je svakako bolje postavljen na c3 u ovakvim pozicijama.

Dalje slede partije u kojima crni gradi Schlechterovu postavu c c7-c6 i d7-d5: 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3 c6 5.Lg2 d5. U partiji Nakamura – Kramnik (Olimpijada Istanbul 2012), beli je odmah izmenio na d5: 6.cxd5 cxd5, a nakon daljeg 7.Sc3 usledilo je 7…Se4. Beli najčešće najpre igraju 6.Sc3, i tek nakon 6…0-0 menjaju 7.cxd5 cxd5 i vuku 8.Se5 uz f2-f4, što je proveravano još u mečevima Karpov – Kasparov osamdesetih godina XX veka. Na tu temu analiziraćemo partiju Carlsen – Vachier-Lagrave, Biel 2011. Ipak, beli može pokušati i s održavanjem napetosti u centru putem 7.Db3 Db6 8.0-0, kao u partijama Aronjan – Ivančuk, Wijk aan Zee, 2006 (8…Td8), Aleksejev – Širov, Memorijal Talja, Moskva 2007 (8…Lf5) i Kamski – Van Wely, Wijk aan Zee 2012 (8…Dxb3 9.axb3 Lf5).

Više „grünfeldovski“ deluje varijanta 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3 d5, koju analiziramo u nastavku ovog poglavlja. Beli najčešće uzima na d5. Ipak, postoje i druge mogućnosti, i najpre ćemo njih analizirati. Tako, na primer, beli može nastaviti razvoj s 5.Lg2 i dopustiti crnom da uzme 5…dxc4. Pešak se može vratiti pomoću 6.Sa3 Sc6 7.Sxc4. Sve to videćemo u partiji Radjabov – Navara (Wijk aan Zee 2012).

Standardna pozicija ove varijante nastaje nakon poteza 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sf3 Lg7 4.g3 0-0 5.Lg2 d5 6.cxd5 Sxd5 7.0-0 Sc6 8.Sc3 Sb6 9.e3 Te8 10.Te1. Ovde je u partiji Ivančuk – Dominguez (Sofija 2009) crni primenio 10…e5, dok je u naredne dve partije, Carlsen – Giri (Wijk aan Zee 2011) i Geljfand – Griščuk (odlučujuća partija finalnog meča pretendenata, Kazanj 2011) viđeno 10…a5.

TREĆE POGLAVLJE

Retke varijante i sistemi s razvojem lovca na f4:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.e3

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Ld2

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lf4

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Lf4

Od ovog poglavlja slede partije s „normalnom“ pozicijom Grünfeldove indijske odbrane koja nastaje nakon 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5. Beli sada praktično ima dve mogućnosti: da odmah izmeni na d5, nakon čega nastaje varijanta izmene, koju analiziramo počev od 8. poglavlja knjige, ili da nastavi s razvojem, bez uzimanja na d5, što ćemo analizirati poglavljima III-VII.

Najpre ćemo pogledati dve partije u kojima su beli primenili sasvim retke varijante: 4.e3 (Ivančuk – Svidler, Memorijal Talja, Moskva 2011) i 4.Ld2 (Ivančuk – Sutovski, Montreal, 2007).

Nakon toga prelazimo na sisteme u kojima beli razvija crnopoljnog lovca na f4, bilo odmah, u 4. potezu, bilo nakon 4.Sf3 Lg7. Varijantu 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lf4 Lg7 5.e3 0-0 6.Tc1 analiziraćemo na partijama Aronjan – Nepomnjašči (Wijk aan Zee 2011) i Nakamura – Ivančuk (Memorijal Talja, Moskva 2011), a 5…c5 6.dxc5 Da5 na osnovu partija Ivančuk – Carlsen (Memorijal Talja, Moskva 2011), Wang Yue – Topalov (Sofija, 2009) i Aronjan – Svidler (Memorijal Talja, Moskva 2011).

U narednim partijama beli razvija skakača na f3, svejedno da li u 4. ili 5. potezu: 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Lf4 0-0. Beli sada ima dva nastavka: 6.Tc1, kao u partijama Ivančuk – Kamski (Memorijal Talja, Moskva 2008) i Griščuk – Caruana (Memorijal Talja, Moskva 2012) i 6.e3 – Kramnik – Kamski (Memorijal Talja, Moskva 2008).

ČETVRTO POGLAVLJE

Sistemi s razvojem lovca na g5:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4. Sf3 Lg7 5.Lg5

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lg5

Ovo poglavlje posvećeno je varijantama u kojima beli razvija svog crnopoljca na g5, što može učiniti odmah – 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lg5, ili nakon 4. Sf3 Lg7 – 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4. Sf3 Lg7 5.Lg5. Svaka od navedenih varijanata ima svojih osobenosti, ali se prva primenjuje mnogo češće, jer takav redosled poteza ostavlja belom neke dodatne mogućnosti. Tako smo za drugu varijantu obradili samo partiju Carlsen – Eljanov (Wijk aan Zee 2008). Prva varijanta je, kao što rekosmo, mnogo frekventnija. Nakon 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lg5 crni u poslednje vreme gotovo redovno koristi izloženi položaj belog lovca da ga s tempom napadne – 4…Se4, ali ćemo pre toga ipak videti jednu svežu partiju Wang Hao – Topalov (Wijk aan Zee 2012), u kojoj je crni uspešno primenio nekad veoma popularnu varijantu sa žrtvom pešaka: 4…Lg7 5.Lxf6 Lxf6 6.cxd5 c5!?

Nakon 4…Se4 beli najpre može uzeti tog skakača – 5.Sxe4 dxe4 6.Dd2, kao u partiji Morozevič – Carlsen (Biel 2011), ali je ipak mnogo češće primenjivan uzmak lovca 5.Lh4. Sada crni ima dve mogućnosti: 5…c5 6.cxd5 Sxc3 7.bxc3 Dxd5, što analiziramo na osnovu partije Aronjan – Svidler (Morellia-Linares 2006), i mnogo češće 5…Sxc3 6.bxc3 dxc4. U partiji Wang Yue – Svidler (Baku, FIDE Grand Prix 2008), beli je primenio ređi nastavak 7.Da4+, a osnovni potez 7.e3 igran je u partijama Ivančuk – Svidler (Linares 2006), Geljfand – Kamski (Kazanj, mečevi pretendenata 2011) i Geljfand – Nepomnjašći (Memorijal Talja, Moskva 2011).

PETO POGLAVLJE

Schlechterova odbrana:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 c6 5.e3 Lg7

Peto poglavlje posvećeno je Schlechterovoj odbrani, svojevrsnom hibridu slovenske i Grünfeldove indijske odbrane koju karakteriše slovenska pešačka postava c6-d5, ali uz fijanketo kraljevog lovca. Često nastaje i redosledom poteza iz slovenske (meranske) odbrane. Nakon uvodnih poteza 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 c6 5.e3 Lg7, u partiji Aronjan – Volokitin (Kalitea, Klupski kup Evrope, 2008) beli je povukao 6.h3, u partiji Ivančuk – Anand (Memorijal Talja, Moskva 2009) beli je primenio 6.Ld2, ali se ipak najčešće igra 6.Le2, kao u partijama Mamedjarov – Kamski (Wijk aan Zee, 2006) i Anand – Gašimov (Nanjing, 2010).

ŠESTO POGLAVLJE

Botvinikova varijanta:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Db3

„Anti-Grünfeld“:

1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Da4+

1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Db3

Naziv „Botvinikova varijanta“ vezuje se za sisteme u kojima beli u ranoj fazi koristi damu za pritisak na tačku d5 s polja b3. Taj potez se može igrati odmah nakon 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 – 4.Db3, dok je skakač još na g1, ili, što je mnogo češće, posle 4.Sf3 Lg7 – 5.Db3. Najčešće to vodi u iste pozicije, ali ćemo najpre pogledati dve partije u kojima su beli odugovlačili s razvojem skakača na f3, u pokušaju da iz toga izvuku određene dividende: Topalov – Kamski (Sofija 2009) i Carlsen – Dominguez (Wijk aan Zee 2009).

Pre nego što pređemo na razmatranje klasične Botvinikove varijante (1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3), upoznaćemo se s jednim zanimljivim metodom borbe protiv Grünfeldove indijske odbrane, koji je u novije doba kršten nazivom „Anti-Grünfeld“. Naime, radi se o redosledu poteza iz engleskog otvaranja: 1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Da4+. Poenta je da takvim redosledom poteza beli preti da na 3…Lg7 povuče 4.e4 – i primora crnog da igra kraljevu indijsku odbranu. Ukoliko ovaj to ne želi, mora u 3. potezu odigrati 3…d5.

Potezom 5.Da4+ unosi se određeni diskomfor u postavu crnog. Pošto ostala pokrivanja ne donose crnom ništa dobro (o tome se čitaoci mogu posvedočiti u nekim drugim udžbenicima o ovom otvaranju, u ovoj knjizi toga nema, jer vrhunski velemajstori nikad tako ne igraju), nakon 5…Ld7 6.Db3 Sb6 7.d4 Lg7 nastaje tipična pozicija iz Botvinikove varijante, samo s crnim lovcem na d7, što ćemo videti u partiji Geljfand – Svidler (Soči, FIDE Grand Prix, 2008).

Nakon izmene na d5 (1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5), beli može odigrati i 5.Db3, posle čega najčešće nastaje pozicija iz glavne linije Botvinikove varijante (5…Sb6 6.d4 7.e4 0-0 8.Le3 Lg4 – pod uslovom da beli ne teži originalnosti po svaku cenu, izbegavajući normalno zauzimanje centra s d2-d4 i e2-e4), do koje se regularno dolazi nakon 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0-0 7.e4 Lg4 8.Le3 Sfd7 9.Db3 Sb6, ali s jednim potezom više u numeraciji. Ovu poziciju imamo u partiji Aronjan – Kamski (Wijk aan Zee 2012), u kojoj je beli nastavio 9.Td1. Međutim, crni može iskoristiti ovakav redosled poteza (1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Db3 Sb6 6.d4 7.e4) i sada umesto 7…0-0 povući 7…Lg4, da bi na 8.Le3 imao 8…Lxf3! 9.gxf3 Lxd4 10.0–0–0 e5 s nejasnom igrom. Zato beli u poslednjim partijama pribegava nastavku 8.Lb5+ c6 9.Sg5 0-0 10.Le2, što analiziramo na osnovu partija Aronjan – Navara (Wijk aan Zee 2012) i Fressinet – Sutovski (Olimpijada Istanbul 2012).

Pored toga, postoje još neki redosledi poteza koje beli može primeniti, poput 1.c4 Sf6 2.Sc3 g6 3.Sf3 d5 4.Da4+ Ld7 5.Db3 (bez prethodnog uzimanja na d5), ali sve to najčešće vodi u standardne pozicije Botvinikove varijante, što analiziramo u narednom poglavlju.

SEDMO POGLAVLJE

Botvinikova varijanta:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3

U ovom poglavlju obrađujemo partije u kojima je igrana klasična Botvinikova varijanta: 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0-0 7.e4.

Pored toga, beli može ubaciti 5.Da4+ Ld7 6.Db3, kao što je igrano u partiji Bacrot – Wang Hao (Biel 2012). Ideja je da se crni lovac namami na d7, čime bi se mogle ograničiti neke mogućnosti crnog.

U poziciji o kojoj će biti reči u ovom poglavlju, posle 7.e4 crni ima na raspolaganju više nastavaka. Prvi od njih je 7…Sc6. Posle poznatih teorijskih poteza 8.Le2 e5 9.d5 Sd4 10.Sxd4 exd4 11.Dxd4 c6, u partiji Carlsen – Dominguez (Sofija 2009) beli je primenio novost 12.d6!? i zabeležio uverljivu pobedu. Varijantu za crnog pokušao je da pojača Vachier-Lagrave protiv Morozeviča (Biel 2011) potezom 12…Te8 (umesto Dominguezovog 12…Sd5), ali je takođe pretrpeo poraz.

Sledeća mogućnost crnog je 7…Sa6 8.Le2 c5 9.d5 e6 10.0-0 exd5 11.exd5, i tu je u partiji Barejev – Svidler (Šampionat Rusije 2005) crni pokušao 11…Sb4, dok je 11…Te8 igrano u mlađoj partiji Kramnik – Ivančuk (Olimpijada u Hanti-Mansijsku 2010).

Jedan od omiljenijih poteza crnog u poziciji koja nastaje posle 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0-0 7.e4 jeste 7…a6, s ciljem da se sledećim b7-b5 s tempom zauzme prostor na daminom krilu. Beli može preventivno skloniti damu na b3 (8.Db3), da bi na 8…c5 9.dxc5 Dc7 (ili Da5) imao 10.Db6, kao u paritji Morozevič – Van Wely (Wijk aan Zee, 2009). Ipak, uobičajeno je 8.Le2 ili 8.e5. U prvom slučaju, posle 8…b5 9.Db3 c5 10.dxc5 crni je na raskršću. Igra se 10…Lb7 (Anand – Dominguez, Linares 2009) i 10…Le6 (Wang Hao – Giri, Biel 2012), te Jakovensko – Svidler (Superfinale šampionata Rusije 2012). Skrećemo pažnju da u slučaju primene „Anti-Grünfeld“ redosleda poteza, prva mogućnost crnog otpada. Takav redosled upravo se može videti u pomenutoj partiji Wang Hao – Giri! Međutim, posle 7.e4 a6 8.Le2 b5 9.Db3 crni ima još jednu solidnu mogućnost, naime 9…Sc6, što je primenjeno u partiji Anand – Nepomnjašči (Memorijal Talja, Moskva 2011).

U nastavku slede partije u kojima je beli nakon 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0-0 7.e4 a6 vukao 8.e5 i sada nakon 8…b5 9.Db3 Sfd7 beležimo dva nastavka: 10.Sg5 – Carlsen – Dominguez (Wijk aan Zee 2010) i 10.Le2 – Morozevič – Svidler (Superfinale šampionata Rusije 2011). Skrećemo pažnju da je ovde glavni nastavak za belog 10.e6, ali on nije primenjivan na najvišem nivou, te ga zato i nema u ovoj knjizi. To prepuštamo samostalnom radu čitalaca.

Glavna linija Botvinikove varijante, da ponovimo, regularno nastaje nakon poteza 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Sf3 Lg7 5.Db3 dxc4 6.Dxc4 0-0 7.e4 Lg4 8.Le3 Sfd7 9.Db3 Sb6, ali takav redosled poteza kao da više nije u modi na elitnom nivou. Zabeležili smo samo jednu partiju u kojoj je nastala ta pozicija (vidi partiju Aronjan – Kamski, Wijk aan Zee 2012, u prethodnom poglavlju). Razlog verovatno leži i u različitim „Anti-Grünfeld“ trikovima…

OSMO POGLAVLJE

Varijanta izmene – 5.Ld2:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Ld2

Od ovog poglavlja pa sve do kraja knjige istražujemo tzv. „varijantu izmene“ Grünfeldove indijske odbrane, to jest pozicije koje nastaju nakon što beli u 4. potezu izmeni na d5. U Osmom poglavlju videćemo varijantu 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.Ld2. Smisao poteza je da se nakon 6.e4 Sxc3 na c3 uzme lovcem, posle čega se obesmišljava standardna kontraigra crnog vezana s podrivanjem c7-c5, a «c» linija ostaje otvorena za belog topa. Zbog toga crni u principu izbegava izmenu na c3 i radije uzmiče skakačem na b6. U partiji Topalov – Čeparinov (Sofija 2008), crni se odmah povukao skakačem 5…Sb6, ne sačekavši potez e2-e4. Uobičajeno je, ipak, 5…Lg7 6.e4 Sb6 7.Le3 0-0. Tu ćemo najpre videti preuranjeni pokušaj napada – 8.h4 – u partiji Vallejo – Svidler (Morellia-Linares 2006), na šta je crni odgovorio odličnim 8…Sc6! U partiji Širov – Ivančuk (Foros 2008) beli je primenio nastavak 8.Lb5, a u partiji Anand – Svidler (Memorijal Talja, Moskva 2009) viđeno je 8.h3.

DEVETO POGLAVLJE

Varijanta izmene:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Da4+

Od Devetog poglavlja konačno prelazimo na glavne i najzanimljivije sisteme Grünfeldove indijske odbrane, koji nastaju nakon poteza 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7. U ovom poglavlju prvo ćemo videti zanimljivo skretanje belog u 7. potezu, naime – 7.Da4+. Na relevantnom nivou ovaj potez prvi put je viđen u partiji Kramnik – Giri (Wijk aan Zee 2011), a zatim su Kramnikovu ideju beli sledili u partijama Ponomarjov – Svidler (Hanti Mansijsk, Svetski kup 2011) i Carlsen – Caruana (Memorijal Talja, Moskva 2012). U te tri partije videćemo tri različita pokrivanja crnog: 7…Dd7, 7…Ld7 i 7…Sd7.

DESETO POGLAVLJE

Sistemi s 7.Sf3:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Sf3 c5

A. 8.Lb5+.

B. 8.Tb1

C. 8.Le3

U ovom poglavlju ćemo razmatrati sisteme u kojima beli posle 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 igra 7.Sf3. Doduše, ovaj potez skakačem beli ponekad vuče mnogo ranije (nekad već u prvom potezu), pa nema drugog izbora nego da uđe u ovu varijantu. Crni uglavnom odmah napada centar putem 7…c5, i sada beli ima nekoliko nastavaka. Prvi – 8.Lb5+ – videćemo u 1. partiji meča za prvenstvo sveta Anand – Geljfand. Ovaj redak potez koji je primenio Anand pre se može objasniti činjenicom da je bio veoma (neprijatno) iznenađen Geljfandovim izborom otvaranja, nego svesnom teorijskom pripremom.

Sledeća varijanta, nekad veoma popularna, jeste 8.Tb1 0–0 9.Le2 cxd4 10. cxd4 Da5+, u kojoj beli žrtvuje pešaka putem 11.Ld2 Dxa2 kao u partijama Kramnik – Anand (Memorijal Talja, Moskva 2009) i Mamedjarov – Morozevič (Ekipni šampionat sveta, Bursa 2010), ili ga, pak, ne žrtvuje, nego vuče 11.Dd2, kao u partiji Radjabov – Caruana (Memorijal Talja, Moskva 2012).

Treća mogućnost belog koju razmatramo u ovom poglavlju je 8.Le3 s idejom 9.Tc1, posle čega nastaju pozicije slične onima iz narednog poglavlja, u kojima beli ne razvija odmah skakača na f3, već najpre postavlja lovca na e3 i topa na c1. Posle 8.Le3 u partiji Giri – Nepomnjašči (Wijk aan Zee 2011) crni je primenio 8…Lg4 9.Tc1 Lxf3. Ipak, najčešća reakcija crnog je 8…Da5. Posle 9.Dd2 0–0 10.Tc1 Td8 11.d5 e6 12.Lg5 f6 13.Lf4 Sc6 beli je u partiji Jakovenko – Ponomarjov (Astrahan, FIDE Grand Prix 2010) povukao 14.Lc4, što je predstavljalo novost, i dobio partiju. Ovde dajemo i jednu sasvim kratku partiju (15 poteza) – Henkin – Griščuk (Olimpijada Istanbul 2012), u kojoj je crni izbegao 12…f6 potezom 12…Td6!?, na šta beli nije našao ništa bolje od ponavljanja poteza.

JEDANAESTO POGLAVLJE 

Varijanta izmene – sistemi s 7.Le3:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Le3 c5

A. 8.Dd2

B. 8.Tc1

Od ovog poglavlja prelazimo na sisteme u kojima beli ne razvija (barem ne tako rano) svog kraljevog skakača na f3, već najpre igra 7.Le3. Posle standardnog poteza crnog 7…c5 (što je precizniji redosled od 7…0-0) beli može igrati 8.Dd2, što posle 8…Da5 9.Tc1 vodi u pozicije koje razmatramo u ovom poglavlju. Međutim, najpre ćemo videti ranu izmenu 8…cxd4 9.cxd4 Sc6 10.Td1, kao u partiji Anand – Carlsen (Memorijal Talja, Moskva 2011), gde je beli iskoristio takav redosled poteza da bi svog topa postavio na d1.

U nastavku poglavlja slede partije u kojima beli vuče 8.Tc1. Ovaj sistem je proslavio Vladimir Kramnik još u svom šampionskom meču s Garijem Kasparovom 2000. godine. Eks-šampion sveta ga i danas rado primenjuje. Najpre ćemo videti njegovu partiju sa Svidlerom (Moskva, Memorijal Talja, 2009), u kojoj je crni pokušao 8…Da5 9.Dd2 0-0 10.Sf3 Lg4 11.d5 Sa6, ali je taj skakač zaglavio na a6 do kraja partije. Crni najčešće ide na izmenu dama putem 8…Da5 9.Dd2 cxd4 10.cxd4 Dxd2+. U partiji Radjabov – Kamski (Olimpijada Dresden, 2008) beli je uzeo 11.Kxd2. Pošto crni još nije rokirao, visi lovac na c8, pa to belom ostavlja mogućnost i za 11.Lxd2. Nakon 11…0-0 12.Sf3 e6 u partiji Kramnik – Mamedjarov (Memorijal Talja, Moskva 2010) beli je primenio 13.Lb5, a u kasnije igranoj partiji (Dortmund 2011) Kramnik je iznenadio mladog Girija potezom 13.h4. S istom idejom pokušao je i Radjabov protiv Caruane (Wijk aan Zee 2012), ali je crni sada već bio spreman i lako remizirao.

DVANAESTO POGLAVLJE

Varijanta izmene – sistemi s 7.Lc4:

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0 b6

Od ovog poglavlja otpočinjemo analizu glavnih linija otvorene varijante Grünfeldove indijske odbrane. U njima beli razvija figure po šemi Lc4-Se2-Le3, čime maksimalno učvršćuje svoje centralne pešake i eliminiše standardnu opciju crnog Lc8-g4, na šta ima spremno f2-f3.

Posle uvodnih poteza 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0, koji se smatraju gotovo obaveznim za ovaj sistem, crni se nalazi na prvom raskršću. U ovom poglavlju razmatraćemo njegov odgovor 10…b6, što predstavlja uvod u pozicionu žrtvu pešaka.

Ivančuk obično ima zanimljive nove ideje, pa ćemo ovde najpre videti njegov poslednji izum – 11.h4 – Ivančuk – Griščuk (London, FIDE Grand Prix 2012). U 10. partiji meča za prvenstvo sveta (Sofija 2010), Topalov je protiv Ananda primenio 11.Dd2 Lb7 12.Tаc1 Tc8 13.Tfd1 cxd4 14.cxd4 Dd6 15.d5. U istoj poziciji u partiji Peralta – Ftačnik (Olimpijada Istanbul 2012) beli je vukao 15.e5 i dobio brzo i efektno, u čemu je i protivnik svojski pomogao. Ipak, logičan nastavak belog je 11.dxc5, čime se prihvata žrtva pešaka. Nakon 11…Dc7 u partiji Aronjan – Griščuk (Kazanj, mečevi pretendenata 2011) videćemo nastavak 12.Sd4, a u partiji Carlsen – Svidler (Memorijal Talja, Moskva 2011) – 12.f4.

TRINAESTO POGLAVLJE

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0 Dc7

U 13. poglavlju analiziramo nastavak 10…Dc7. Najpre ćemo videti redak potez 11.Tb1, kojim je Le Quang Liem iznenadio Ponomarjova na turniru u Dortmundu 2010.

Uobičajen nastavak je 11.Tc1, i sada je u partiji Vachier-Lagrave – Morozevič (Biel 2011) crni izabrao 11…b6. Ubedljivo najčešće se primenjuje 11…Td8 i posle 12.Lf4 Dd7 u partiji Topalov – Svidler (Sofija 2006) beli je igrao 13.d5, dok je u partiji Griščuk – Nepomnjašči (Superfinale šampionata Rusije 2011) primenjeno 13.dxc5.

ČETRNAESTO POGLAVLJE

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0 Sa5 11.Ld3 b6

 

Ovo poglavlje bavi se varijantom koja je stekla priličnu popularnost u naše doba, a koju karakterišu potezi 10…Sa5 11.Ld3 b6. Primenjuju je svi koji žele da izbegnu magistralni i do tančina proučeni pravac 10…Lg4 11.f3 Sa5 itd. Beli praktično ima dve opcije: 12.Tc1 i 12.Dd2.

U prvoj varijanti, posle 12.Tc1 moguće je 12…cxd4 13.cxd4 e6, kao u partiji Carlsen – Ivančuk (Morellia-Linares 2007), ali se češće igra 12…e5 13.dxc5 Le6 14.c4 bxc5 15.Lxc5, i sada je u partiji Topalov – Svidler (Morellia-Linares 2006) crni primenio nastavak 15…Te8, ali se nije izborio s problemima. Crni je pojačao varijantu s 15..Lh6 u partiji Van Wely – Širov (Foros 2008).

U drugom nastavku 12.Dd2, posle redovnog 12…e5, u partiji Nakamura – Vachier-Lagrave (Wijk aan Zee 2011) beli je povukao 13.Lg5. Ipak, najopasniji nastavak je 13.Lh6, gde je posle 13…cxd4 14.Lxg7 Kxg7 15.cxd4 exd4 u partijama Topalov – Kamski (Meč pretendenata, 1. partija, Sofija 2009) i Nakamura – Caruana (Wijk aan Zee 2012) igrano direktno 16.f4. Posle obaveznog odgovora crnog 16…f6, u prvoj od pomenutih partija beli je vukao 17.e5, a u drugoj – 17.f5. U čuvenoj 1. partiji meča za svetsku krunu Topalov – Anand (Sofija 2010), beli je igrao 16.Tac1.

PETNAESTO POGLAVLJE

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.cxd5 Sxd5 5.e4 Sxc3 6.bxc3 Lg7 7.Lc4 c5 8.Se2 Sc6 9.Le3 0-0 10.0-0 Lg4 11.f3

 

Poslednje, Petnaesto poglavlje posvećeno je onome što bi se moglo nazvati „najglavnijom glavnom varijantom“ Grünfeldove indijske odbrane. U pitanju je stari, klasični potez 10…Lg4. Posle 11.f3, crni može odstupiti lovcem 11…Ld7, kao u partiji Nakamura – Svidler (Memorijal Talja, Moskva 2011), ali je ipak uobičajeno ubaciti 11…Sa5. Tu crni najpre mora poznavati nastavak 12.Lxf7 koji je primenio Karpov u meču s Kasparov (Sevilla 1987). Taj nastavak ćemo obraditi na osnovu partije Oniščuk – Griščuk (Pojkovski 2005).

Ipak, beli najčešće povlači lovca – 12.Ld3 i nakon 12…cxd4 13.cxd4 Le6 ulazimo u slavnu varijantu sa žrtvom kvaliteta – 14.d5. Ovaj patent Davida Bronštejna upravo je proslavio 60. rođendan, ali i dalje fascinira teoretičare, praktičare i zaljubljenike u Grünfeldovu indijsku odbranu. Jedino što ima smisla za crnog, to je da žrtvu prihvati: 14…Lxa1 15.Dxa1 f6. Tokom duge istorije ove varijante igrani su mnogi nastavci, ali ćemo u ovoj knjizi imati prilike da vidimo samo jedan: 16.Dd4 Lf7 17.Lh6 Te8 18.Lb5 e5 19.Df2 Te7. Tu je u partijama Topalov – Širov (Wijk aan Zee 2007) i Aronjan – Širov (Elista, mečevi kandidata, 2007) igrano 20.f4, a u partiji Topalov – Širov (Morellia – Linares 2008) beli je primenio 20.Ld3.