Kako se boriti protiv d4?
Knjiga druga

Damina indijska odbrana
Nimcovičeva indijska odbrana
Damin gambit
Format: A5
Broj strana: 298
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaciCena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

Druga knjiga edicije „Kako se boriti protiv 1.d4?“.bavi se daminom indijskom odbranom (gde je uključeno i nekoliko partija Bogoljubovljeve indijske odbrane) i Nimcovičevom indijskom odbranom, kao i daminim gambitom.

Kao i u dosadašnjim našim izdanjima, i ovde je naglasak stavljen na savremena teorijska kretanja, što istovremeno znači da se ne teži sveobuhvatnosti niti iscrpnosti: ne ide se preterano niti u dubinu, niti u širinu, jer bi to mnogostruko prevazilazilo okvire i namenu ovih knjiga. Čitalac će zapaziti da u njima nema mnogih sistema i varijanata koji su nekad važili za glavne linije pojedinih otvaranja, zauzimajući najveće delove starih udžbenika otvaranja (kao npr. „Enciklopedije šahovskih otvaranja“ u 5 tomova). Razlog tome je što se ti sistemi i varijante danas naprosto ne igraju na elitnom nivou, pa se, samim tim, nisu ni mogli naći među koricama naših izdanja.

Videćemo da nema Tarrascheve i Tartakowerove odbrane, kao ni glavnih linija daminog gambita (npr. Kapablankinog rasteretnog sistema). Na mestu onoga što se nekada smatralo glavnim varijantama damine i Nimcovičeve indijke, zjapi ogromna praznina…

Teorija otvaranja je fleksibilna tvorevina koja se nalazi u neprestanom menjanju, i tako je treba i shvatiti. Iz toga sledi da nam stari udžbenici otvaranja ne mogu mnogo pomoći u izučavanju teorije. Naše knjige predstavljaju pokušaj novog prilaza ovom problemu, koji se bazira na aktuelnim sistemima i varijantama, to jest, onima koje primenjuju najjači šahisti sveta.

Prvi deo

Damina indijska odbrana

Bogoljubovljeva indijska odbrana

U prvom delu knjige biće reči o pozicijama koje nastaju kada nakon 1.d4 Sf6 2.c4 e6 beli igra 3.Sf3, izbegavajući vezivanje daminog skakača posle 3.Sc3 Lb4, posle čega nastaje Nimcovičeva indijska odbrana, čime ćemo se baviti u drugom delu knjige. Pomenuti redosled poteza crni često primenjuje i kada želi da igra određene varijante daminog gambita (1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5), jer rano Sf3 nije uvek korisno za belog. Ali, o tome ćemo govoriti u trećem delu. Pored toga, crni ponekad prelaze i u pozicije modernog Ben-Onija putem 3…c5, čime izbegavaju pojedine neugodne varijante.

Generalno, ukoliko ne želi da igra damin gambit (što podrazumeva da se mora poznavati i katalonsko otvaranje) ili Ben-Oni, crni ima dve mogućnosti: 3…Lb4+ (što je uvod u Bogoljubovljevu indijsku odbranu) i 3…b6 (čime nastaje damina indijska odbrana).

PRVA GLAVA. Ređi sistemi.

U prvom poglavlju analiziramo Bogoljubovljevu indijsku odbranu, koja se sasvim uslovno (ponajpre zbog malog broja partija) nalazi u okviru damine indijske odbrane. Tu ćemo videti partiju Wang Yue – Ivančuk (Linares 2009), gde je igrano 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+ 4.Ld2 c5, kao i dve veoma aktuelne partije Magnusa Carlsena (protiv Wang Yuea i Topalova, Nanjing 2010), u kojima je crnim figurama vaskrsao stari sistem Ulfa Anderssona.

Drugo poglavlje obrađuje Petrosjanovu varijantu u kojoj beli potezom 4.a3 sprečava razvoj crnog lovca na b4, i tu analiziramo partije Miton – Ivančuk (Montreal 2007) i Svidler – Karjakin (Foros 2008)

U trećem poglavlju na osnovu partije Bacrot – Anand (Sofija 2006) analizira se varijanta 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.Sc3 Lb7 5.Lg5.

Glavni nastavak belog posle 3…b6 je 4.g3. Na to crni može odgovoriti moderno (4…La6, potez Arona Nimcoviča, koji proučavamo u drugoj i trećoj glavi) i klasično (4…Lb7, četvrta glava).

DRUGA GLAVA. Moderna varijanta A.

U drugoj glavi videćemo sve odgovore belog na 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 La6, izuzev 5.b3, čime ćemo se baviti u trećoj glavi.

Prvo poglavlje donosi prilično retko 5.Sbd2, kao što je igrano u partiji Bacrot – Carlsen (Nanjing 2010).

U drugom poglavlju analiziramo 5.Da4 na osnovu partije Oniščuk – Eljanov (Foros 2008)

Treće poglavlje bavi se izuzetno popularnom varijantom (možda je bolje reći – gambitom) koja počinje potezom 5.Dc2. Tu ćemo videti partije: Kramnik – Leko (Dortmund 2008), Svidler – Karjakin (Soči 2008), Svidler – Carlsen (Foros 2008), Kramnik – Leko (Moskva 2008), Aronjan – Leko (Moskva 2006) i Širov – Aronjan (Elista 2007).

TREĆA GLAVA. Moderna varijanta B.

U trećoj glavi analizira se najčešći odgovor belog na 4…La6, a to je 5.b3.

Prvo poglavlje istražuje reakciju crnog 5…b5, kao u partiji Bacrot – Anand (Wijk aan Zee 2006).

U drugom poglavlju radi se o povlačenju lovca na b7 (5…Lb7), što je igrano u partiji Radjabov – Ivančuk (Sofija 2008).

Naredna poglavlja obrađuju najčešći odgovor crnog, a to je 5…Lb4+, kojim se beli lovac izvlači na nepovoljnu poziciju d2 (mnogo prirodnije polje je b2), a zatim se posle 6.Ld2, crni lovac vraća – 6…Le7. Beli je sada na prvoj raskrsnici.

Tako ćemo najpre u trećem poglavlju videti „varijantu Topalova“: 7.Sc3, koju ćemo analizirati na osnovu partija Topalov – Polgar (Wijk aan Zee 2005), Mamedjarov – Aronjan (Wijk aan Zee 2006), Aronjan – Ivančuk (Morellia-Linares 2006) i Pelletier –Carlsen (Biel 2008).

U 7. potezu beli ipak najčešće razvija svoje kraljevo krilo: 7.Lg2, na šta crni zatvara dugu dijagonalu potezom 7…c6. U četvrtom poglavlju analiziramo potez belog 8.0-0, što je igrano u partiji Geljfand – Ivančuk (Wijk aan Zee 2006).

Peto poglavlje posvećeno je glavnoj liniji: 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7 7.Lg2 c6 8.Lc3 d5 9.Se5 Sfd7 10.Sxd7 Sxd7 11.Sd2 0-0 12.0-0 Tc8. Tu se analiziraju partije Anand – Adams (Linares 2005) i Topalov – Anand (San Luis 2005).

ČETVRTA GLAVA. Klasična varijanta.

Klasična varijanta nastaje posle 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 Lb7 5.Lg2 Le7. Pošto se danas retko igra na elitnom nivou, partija je malo, pa nema potrebe za razvrstavanjem na posebna poglavlja. Ovu varijantu demonstriraćemo na partijama Kamski – Adams (Wijk aan Zee 2006), Radjabov – Griščuk (Linares 2009) i Eljanov – Aleksejev (Astrahan 2010).

Drugi deo

Nimcovičeva indijska odbrana

Drugi deo knjige bavi se Nimcovičevom indijskom odbranom. Sistem koji nosi ime velikog šahovskog inovatora prvih decenija prošlog veka, izdržao je sva iskušenja tokom bezmalo stotinu godina. Karakteriše ga prividno odustajanje od borbe za centar (kao i u svim indijskim igrama), to jest, od zauzimanja centra sopstvenim pešacima, što se u eri do Nimcoviča (koju uslovno možemo nazvati Steinitz-Tarrascheva erom) smatralo jedino pravilnim. Nimcovič je došao na ideju da se centralna polja mogu kontrolisati i figurama, što je za ono doba bilo zaista revolucionarno.

No, to je sve poznata istorija, a mi ćemo sada preći na razmatranje pojedinih varijanata. Posle poteza koji nas uvode u Nimcovičevu indijsku odbranu 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 (ovaj sistem se može izbeći uz pomoć 3.Sf3, posle čega nastaju damina indijska odbrana ili damin gambit, odnosno 3.g3, posle čega najčešće dolazimo do katalonskog otvaranja) 3…Lb4, beli na raspolaganju ima čitav niz veoma dobro razrađenih sistema. Najpre, može odgovoriti 4.f3 ili 4.Sf3, o čemu će biti reči u Prvoj i Drugoj glavi. Potom, može izabrati Aljehinov potez (danas ubedljivo najpopularniji) 4.Dc2 (Treća glava). I, na kraju, tu su klasični sistemi koji počinju potezom 4.e3 (Četvrta glava).

PRVA GLAVA. Varijanta 4.f3. „Nimco-damina indijska odbrana“.

U prvom poglavlju donosimo partiju Širov – Kramnik (Bilbao 2010), igranu u danas veoma retkoj Sämischevoj varijanti: 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.f3.

Drugo poglavlje obrađuje potez belog 4.Sf3, ali kada crni na to ne odgovori 4…c5, već 4…b6, ili 4…0-0 i 5…b6. Ovaj sistem crnog možemo nazvati „Nimco-daminom indijskom odbranom“, jer često nastaje i iz redosleda poteza kojim počinje damina indijska odbrana: 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.Sc3 Lb4. Crni nekad primenjuje ovaj sistem kako bi izbegao varijantu Romanišina, kojoj je posvećena cela sledeća glava.

U ovom poglavlju analiziraćemo partije Sokolov – Ivančuk (Wijk aan Zee 2006), Harikrishna – Griščuk (Foros 2006), Bacrot – Carlsen (Baku 2008) i Kramnik – Tivjakov (Wijk aan Zee 2010).

DRUGA GLAVA. Varijanta Romanišina.

Uvodni potezi varijante Romanišina su 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Sf3 c5 g3. Ovaj sistem je verno oružje mnogih jakih igrača današnjice.

U prvom poglavlju videćemo ređe igran potez crnog 5…Se4 i partiju Bacrot – Aronjan (Morellia-Linares 2006).

Drugo poglavlje upoznaje nas s nastavkom 5…cxd4 6.Sxd4 0-0 7.Lg2 d5, kao što je igrano u partijama Jakovenko – Carlsen (Moskva 2007) i Carlsen – Leko (Moskva 2006).

U trećem poglavlju analizira se danas najpopularniji nastavak 5…cxd4 6.Sxd4 Se4. Tu ćemo videti partije Aronjan – Karjakin (Moskva 2010), Nakamura – Karjakin (Wijk aan Zee 2010) i Mamedjarov – Karjakin (Moskva 2010).

TREĆA GLAVA. Aljehinova varijanta.

Stari Aljehinov potez 4.Dc2 u naše vreme doživljava renesansu. Ovaj sistem danas mnogi smatraju jedinim načinom borbe za prednost u Nimcovičevoj indijskoj odbrani. Potezom 4.Dc2 beli želi da osvoji lovački par (posle a2-a3) bez kvarenja pešačke strukture: na Lb4xc3 spreman je da uzme damom. Cena ove jednostavne ideje je određeno zaostajanje u razvoju, što crni nastoji da iskoristi brzim otvaranjem igre u centru.

U prvom poglavlju analiziramo direktnu reakciju crnog u centru: 4…d5. Tu ćemo videti partije Sokolov – Aronjan (Torino, Olimpijada, 2006) i Morozevič – Carlsen (Wijk aan Zee 2009).

U narednim poglavljima videćemo najčešći potez 4…0-0.

U drugom poglavlju imamo posla s veoma retkim 5.e4, kao u partiji Vallejo – Leko (Morellia-Linares 2006).

Treće poglavlje posvećeno je normalnom 5.a3 (u tome i jeste ideja četvrtog poteza belog) 5…Lxc3+ 6.Dxc3 b6, što analiziramo kroz partije Van Wely – Ponomarjov (Hanti-Mansijsk 2005), dva puta M. Gurevič – Leko (Elista, mečevi kandidata, 2007), Sokolov – Ponomarjov (Wijk aan Zee 2005), Barejev – Leko (Elista, mečevi kandidata, 2007), Topalov – Leko (Wijk aan Zee 2005) i M. Gurevič – Aronjan (Hanti-Mansijsk 2005).

U četvrtom poglavlju videćemo moderniji nastavak 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 0-0 5.a3 Lxc3+ 6.Dxc3 d5 i tri Kramnikove partije: Wang Hao – Kramnik (Shanghai 2010), Carlsen – Kramnik (Moskva 2009) i Morozevič – Kramnik (Moskva 2009).

ČETVRTA GLAVA. Rubinsteinova varijanta. Klasična varijanta.

Nekad glavne varijante, danas se veoma retko sreću na velikim turnirima. Šahovska moda ili prezasićenost klasikom?

U prvom poglavlju analiziramo Rubinsteinovu varijantu 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0-0 5.Sge2 na partijama Volkov – Morozevič (Šampionat Rusije 2005) i Aronjan – Adams (Wijk aan Zee 2006).

Drugo poglavlje posvećeno je klasičnoj varijanti koja nastaje nakon poteza 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.e3 0-0 5.Sf3 d5 6.Ld3 c5 7.0-0 Sc6. Tu smo uspeli da pronađemo samo partiju Kasimdžanov – Aleksejev (Elista 2008).

Treći deo

Damin gambit

U Trećem delu knjige analiziramo damin gambit, otvaranje čije se postojanje proteže kroz tri stoleća i u kome se čini da je sve davno rečeno. Partije iz ove knjige pokazaće da ni izbliza nije tako.

PRVA GLAVA. Ređi sistemi.

Igra daminog pešaka. Albinov protivgambit.

Primljeni damin gambit. Sistemi s Lf4. Varijanta izmene.

U prvom poglavlju videćemo najpre tzv. igru daminog pešaka u partiji Kamski – Geljfand (Elista 2007). Tu beli ne vuče c2-c4, pa taj sistem i ne spada u damin gambit, ali, pošto je ova knjiga pisana iz perspektive crnih figura, smatramo da i navedena partija zavređuje da se nađe među njenim koricama. Zatim sledi oštri Albinov protivgambit (1.d4 d5 2.c4 e5), igran u partiji Sokolov I. – Morozevič (Wijk aan Zee 2005).

Drugo poglavlje posvećeno je najelementarnijem odgovoru crnog posle početnih poteza 1.d4 d5 2.c4: 2…dxc4, što je uvod u primljeni damin gambit. Ovo je samo uslovno gambit, jer crni vrlo retko pokušava, a gotovo nikad ne uspeva da zadrži osvojenog pešaka. Tu analiziramo partije Oniščuk – Bacrot (Pojkovski 2005), Bologan – Rubljevski (Foros 2006), Vallejo – Kasparov (Linares 2005) i Oniščuk – Širov (Foros 2008).

Pošto crni, kao što smo rekli, ne može da zadrži pešaka, najčešće i ne uzima na c4 (čime prepušta centar), već učvršćuje centar putem 2…c6 ili 2…e6. Prvu opciju razmatra Prva knjiga (slovenska i poluslovenska odbrana), a druga je uvod u (odbijeni) damin gambit. Nastavak trećeg dela ove knjige posvećen je upravo tom potezu.

U trećem poglavlju bavimo se varijantama u kojima beli crnopoljnog lovca razvija na f4 (umesto redovnog Lg5), naime: 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 Le7 5.Lf4. Navodimo partije Kramnik – Wang Hao (Shanghai 2010), Topalov – Morozevič (San Luis 2005) i Carlsen – Ivančuk (Bilbao 2008).

Beli uglavnom ne igra ovako od svoje volje, već ga često crni primorava svojim redosledom poteza. Tako posle 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 crni može igrati lukavo 3…Le7 i beli nema boljeg od 4.Sf3, dok mu je u „normalnom“ redosledu poteza 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 najjače da igra 4.Lg5 (umesto 4.Sf3), ne izjašnjavajući se o razvoju kraljevog skakača, što često zna biti neprijatno po crnog.

Čitalac će primetiti da crni najčešće u pozicije daminog gambita ulazi iz damine indijske odbrana, dakle, kada beli nakon 1.d4 Sf6 2.c4 e6 odigra 3.Sf3. Tada crni vuče 3…d5, čime eliminiše čitav niz neprijatnih varijanata. A na 3.Sc3, dakako, spreman je da uđe u Nimcovičevu indijsku odbranu, što mu je mnogo bolja solucija od nezgodnih varijanata daminog gambita bez ranog Sg1-f3.

Četvrto poglavlje sadrži samo jednu partiju tzv. varijante izmene: Van Wely – Carlsen (Wijk aan Zee 2010). To nas ne iznenađuje, s obzirom na sve ono što smo rekli o ranom Sf3.

DRUGA GLAVA. Westfalska varijanta.

U ovoj glavi analiziramo westfalsku varijantu, koju Rusi vole da zovu Ragozinovom odbranom (mada tu postoje i izvesne razlike, u šta ovog puta nećemo ulaziti), a sreće se i termin Manhattan-varijanta. Radi se o sistemu koji su evropski šahisti spremali za turnir u New Yorku (na Manhattanu) 1924. godine, putujući preko Atlantika brodom „Westfalia“. Ovaj sistem karakteriše izlazak crnog lovca na b4, što mu daje izvesne odlike Nimcovičeve indijske odbrane. Tu ćemo videti partije Ivančuk – Ponomarjov (Moskva 2009), Mamedjarov – Aronjan (Moskva 2006) i Aronjan – Griščuk (Moskva 2010).

TREĆA GLAVA. Bečka varijanta.

U narednim poglavljima upoznaćemo se sa bečkom varijantom koja nastaje posle 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 dxc4. Prvo poglavlje posvećeno je ređim linijama ove varijante. U partiji Wang Yue – Ivančuk (Wijk aan Zee 2009) videćemo jednu varijaciju ovog sistema, a u partijama Malahov – Griščuk (Elista 2007) i Carlsen – Anand (Moskva 2009) rana skretanja s glavne linije od strane belih.

U drugom poglavlju analiziramo jednu od najmlađih varijanata u teoriji otvaranja uopšte, rođenu 2009. godine: 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 dxc4 5.e4 Lb4 6.Lg5 h6. Tu ćemo pogledati partije Ivančuk – Kramnik (Moskva 2009) i obrnuto, Kramnik – Ivančuk (Wijk aan Zee 2010).

Treće poglavlje razmatra glavne linije bečke varijante, koje nastaju nakon 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 dxc4 5.e4 Lb4 6.Lg5 c5 7.Lxc4 cxd4 8.Sxd4. Analiziramo partije Kramnik – Anand (Bilbao 2010), Avruh – Griščuk (Biel 2007) i Geljfand – Jakovenko (Moskva 2007).

ČETVRTA GLAVA. Varijanta Cambridge-Springs. Laskerova varijanta.

Prvo poglavlje posvećeno je varijanti pod nazivom Cambridge-Springs, sa partijama Nakamura – Geljfand (Moskva 2010) i Kramnik – Širov (Shanghai 2010).

U drugom poglavlju analiziramo varijantu 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 Sf6 4.Sf3 Le7 5.Lg5 h6. U partijama Vallejo – Topalov (Linares 2005) i Kramnik – Griščuk (Moskva 2010) beli su uzeli na f6. Posle odstupanja lovca na 6.Lh4 7.e3 0-0, na elitnom nivou igrao se samo potez 7…Se4 (Laskerova varijanta). Bolje reći, igrao ga je Anand protiv Topalova, i to jednom u odlučujućoj partiji meča za prvenstvo sveta (Sofija 2010) i drugi put na turniru u Nanjingu (2010). Anand je dobio obe partije.

Time se završava pregled daminog gambita. Iskusniji čitalac primetiće da tu mena Tartakowerove varijante, oteretnog sistema Capablance i drugih glavnih linija. Jednostavno, poslednjih godina elita tako ne igra…