KATALONSKO OTVARANJE

Format: A5
Broj strana: 234
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaci

CENA: 1500 din

PDF izdanje: 500 dinara

 

Ovom knjigom nastavljamo našu seriju pod nazivom „Teorija otvaranja na temelju partija vrhunskih velemajstora“. Prve četiri knjige bile su posvećene španskoj partiji, a sada se ponovo vraćamo zatvorenim igrama. Knjiga je svojevrsna kompilacija dva prethodna izdanja: poslednjeg dela Prvog toma knjige „1.d4 – put do pobede“ (u kojoj su obrađene samo pobede belog) i prvog dela treće knjige iz edicije „Kako se boriti protiv 1.d4?“ (u kojoj se mogu naći pobede crnog i partije završene remijem). Shvativši metodološku manjkavost razdvajanja partija prema rezultatima, odlučili smo da objedinimo materijal, uz, naravno, nešto novih partija koje su odigrane u toku 2011. godine.

Ne tako davno, katalonsko otvaranje bilo je prava retkost na turnirima elitnog ranga, tako da crni u stvaranju sopstvenog repertoara nisu morali obraćati naročitu pažnju na ovaj sistem. Danas, međutim, zahvaljujući ponajviše Vladimiru Kramniku i njegovim sjajnim pobedama u poslednjih 5-6 godina, katalonsko otvaranje mora ozbiljno uzimati u obzir prilikom teorijskih priprema svaki igrač koji želi da igra postave sa Sf6 i e6 bez d5 (Nimcovičeva ili damina indijka) ili pak damin gambit.

Katalonsko otvaranje danas najčešće nastaje redosledom poteza 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 d5 4.g3, ili 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3. Crni može preći u daminu indijku igrajući 3…b6 posle 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3. Međutim, to ga ne spasava katalonke ukoliko beli primeni sledeći redosled poteza: 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 (pre Sf3), gde je za crnog ipak najbolje 3…d5.

Knjiga je podeljena na tri dela. Prvi deo proučava tzv. katalonski gambit, gde crni nakon 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 uzima 4…dxc4 i na različite načine pokušava da zadrži osvojenog pešaka. To mu uglavnom ne polazi za rukom, ali barem uspeva da završi razvoj dok se beli bavi vraćanjem pešaka na c4.

Drugi deo bavi se otvorenom varijantom, koja nastaje nakon poteza 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Le7 5.Lg2 0-0 6.0-0 dxc4. Tu se do nedavno činilo da beli odmah vraća pešaka nakon 7.Dc2, dok u partiji Maletin – Zontah na ruskoj Premijer ligi (2011), crni nije povukao potez koji se do sada smatrao slabim: 7…b5!? Posle toga su beli počeli igrati 7.Da4, i posle 7…a6 8.Dxc4 sve bi dolazilo na isto, s tim što beli više nema mogućnost da odabere varijantu 7.Dc2 a6 8.a4.

U Trećem delu videćemo različite sisteme koje smo svrstali pod zajednički naziv „katalonska stena“. Pozicije koje se tu javljaju mogu nastati iz različitih sistema damine i Bogoljuboljeve indijske odbrane, pa je često teško odrediti kojem otvaranju one zapravo pripadaju.

Što se tiče principa odabira partija i svega ostalog, ništa se ne menja u odnosu na prethodna izdanja: partije su iz poslednjih šest godina, sve su komentarisane, sve su igrali igrači iz same svetske elite…

Kao i u četvorotomnoj „Španskoj partiji“, koristili smo novi metod ubacivanja celovitih, ali nekomentarisanih partija u okviru glavnih, komentarisanih partija, s tim što se ovoga puta radi o najsvežijim partijama igranim tokom 2011. godine, zaključno sa Svetski kupom u Hanti Mansijsku.

PRVI DEO

KATALONSKI GAMBIT [E04]

Varijantu u kojoj crni u 4. potezu uzima nebranjenog pešaka na c4 (1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 dxc4) uslovno smo nazvali „katalonski gambit“. Inače je za nove sisteme uobičajena prilično fluidna terminologija, za razliku od starih sistema, gde već decenijama, pa i vekovima, važe davno ustanovljeni nazivi pojedinih otvaranja i varijanata. Posle odgovora belog 5.Lg2 crni ima više validnih nastavaka.

U Prvom poglavlju bavimo se nastavkom 5…Sc6 na temelju partija Anand – Kramnik (Bilbao 2010) i Aronjan – Kramnik (Shanghai 2010).

Potez 5…Lb4+ proučavamo u Dugom poglavlju na partijama Geljfand – Kramnik (Moskva 2009), Carlsen – Kramnik (Wijk aan Zee 2010), Ivančuk – Aleksejev (Foros 2008) i Anand – Topalov (Sofija, 4. partija meča za prvenstvo sveta, 2010).

Treće poglavlje razmatra nastavak 5…c5 na osnovu partija Kramnik – Naiditsch (Dortmund 2010) i Leko – Kramnik (Dortmund 2010).

Konačno, u Četvrtom poglavlju videćemo potez 5…a6 i partije Ponomarjov – Morozevič (Moskva 2009), Caruana – Morozevič (Biel 2011), Meier – Giri (Dortmund 2011), Kramnik – Morozevič (Šampionat sveta, Meksiko, 2007), te 2. i 6. partiju meča Anand – Topalov (Sofija, meč za prvenstvo sveta, 2010).

DRUGI DEO

OTVORENA VARIJANTA [E05]

Najčešće igran sistem protiv katalonskog otvaranja nastaje nakon 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Le7 5.Lg2 0-0 6.0-0 dxc4. Crni niti namerava, niti može da zadrži ovog pešaka. Beli će ga lako vratiti posle 7.Dc2 i 8.Dxc4, ili najpre 8.a4 (čime se sprečava odgovor crnog b7-b5) i zatim Dxc4, ali crni želi da vreme koje će beli potrošiti na vraćanje pešaka, iskoristi za razvoj svog daminog krila, posebno lovca c8 (na b7 u variajanti 7.Dc2 a6 8.Dxc4 b5, ili na c6 – preko d7 u varijanti 7.Dc2 a6 8.a4).

U Prvom poglavlju pogledaćemo partiju Eljanov – Karjakin (Moskva, Memorijal Talja, 2010), u kojoj je beli u ranoj fazi primenio nov potez 6.Lf4 (umesto 6.0-0), kao i partiju Kramnik – Širov (Moskva, Memorijal Talja, 2007) u kojoj je Kramnik umesto 6.0-0 povukao 6.Dc2. Crni je odgovorio 6…dxc4 7.Dxc4 0-0, i sada bi posle 8.0-0 b5 nastala standardna pozicija, ali je beli iskoristio ekonomisanje s rokadom i igrao 8.Lf4.

Drugo poglavlje donosi nam još jedan redak potez belog – 7.Se5 (nakon 6.0-0 dxc4), opet u izvođenju Kramnika: Kramnik – Leko (Dortmund 2010).

Naredna poglavlja razmatraju nastavak 7.Dc2, gde beli nakon 7…a6 ima dva standardna odgovora: 8.Dxc4 i 8.a4. U prvom slučaju, osnovna pozicija varijante nastaje nakon sledećih poteza: 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Le7 5.Lg2 0-0 6.0-0 dxc4 7.Dc2 a6 8.Dxc4 b5 9.Dc2 Lb7 10.Ld2.

U Trećem poglavlju videćemo originalan (za ono vreme – 2005. godine) sistem razvoja crnog daminog krila: 10…Ta7. Navodimo partije Kramnik – Griščuk (Šampionat sveta, Meksiko 2007), Nielsen – Leko (Dortmund 2005), Kramnik – Anand (Wijk aan Zee 2007) i Aronjan – Karjakin (Wijk aan Zee 2007).

U Četvrtom poglavlju bavićemo se potezom 10…Ld6, kao u partijama Kramnik – Carlsen (Moskva 2007) i Eljanov – Carlsen (Foros 2008).

Peto poglavlje rezervisano je za ranije gotovo obavezan nastavak 10…Le4, kao što je igrano u partijama Kramnik – Leko (Šampionat sveta, Meksiko 2007), Aronjan – Carlsen (Linares 2009), Aronjan – Ivančuk (Moskva 2009) i Kramnik – Radjabov (Kazanj, meč pretendenata, 2011). U poslednjoj partiji beli je umesto 7.Dc2 vukao 7.Da4, što se posle 7…a6 8.Dxc4 svelo na isto. Razlog 7. potezu belog nalazi se u partiji Maletin – Zontah (Premijer liga Rusije 2011), koju navodimo na kraju ovog poglavlja.

U Šestom poglavlju videćemo drugi standardan odgovor belog na 6…dxc4 7.Dc2 a6, naime – 8.a4. Nekad veoma popularan, pa skoro napušten u korist 8.Dxc4, u poslednje vreme ponovo se vraća na scenu. Pogledaćemo partije Leko – Ponomarjov (Dortmund 2010), Geljfand – Topalov (Linares 2010), Aronjan – Wang Hao (Shanghai 2010) i obrnuto: Wang Hao – Aronjan (Moskva 2010).

Sedmo poglavlje posvetili smo novom potezu crnog posle 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Le7 5.Lg2 0-0 6.0-0 dxc4 7.Dc2, naime 7…b5!? (umesto 7…a6), koji se sve više sreće na turnirima i koji je uticao da se beli u 7. potezu sve češće počeo odlučivati na 7.Da4, što posle 7…a6 8.Dxc4 vodi u standardne pozicije, ali je crni uspeo da izbegne varijantu 7.Dc2 a6 8.a4. Tu ćemo analizirati dve partije: Maletin – Zontah (Premijer liga Rusije 2011) i Ulibin – Šanava (Jermuk, memorijal Karena Asrjana, 2011). U slučaju ove varijante prekršili smo naše pravilo da ćemo razmatrati samo partije igrača preko ili blizu 2700 ELO bodova, ali smatramo da potez 7…b5!? zaslužuje da uđe u ovu knjigu zbog svog neospornog teorijskog značaja.

TREĆI DEO

„KATALONSKA STENA“ [E06-E09]

Uslovnim terminom „katalonska stena“ zvaćemo sistem 1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Lb4+ 5.Ld2 Le7. Ovde neće biti razvrstavanja na posebna poglavlja i posebne varijante, jer iste pozicije mogu nastati različitim redosledima poteza, pa čak i iz sasvim drugih otvaranja, poput damine i Bogoljubovljeve indijske odbrane. Ovde se više radi o strukturama nego o varijantama, više o planovima nego o konkretnim potezima.

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sf3 Sf6 4.g3 Lb4+ 5.Ld2 Le7

U ovom delu knjige analiziramo sledeće partije:

Dominguez – Tivjakov, CORUS, Wijk aan Zee, 2010

Ponomarjov – Kramnik, Dortmund 2010

[Le Quang Liem – Giri, Dortmund 2011]

Ponomarjov – Topalov, Sofija 2005

[Bacrot – Filipov, Hanti-Mansijsk, Svetski kup, 2011]

Kramnik – Topalov, Dortmund 2005

Anand – Topalov, Sofija, Meč za prvenstvo sveta, 7. partija, 2010

Wang Hao – Aronjan, Shanghai 2010

Eljanov – Ivančuk, Wijk aan Zee 2008

Kramnik – Topalov, Sofija, Meč za prvenstvo sveta (10) 2006

Bacrot – Kamski, Elista, mečevi kandidata, 2007

Aronjan – Aleksejev, Jermuk – FIDE Grand Prix, 2009

[Almasi – Parligras, Hanti-Mansijsk, Svetski kup, 2011]

[Giri – Meier, Dortmund 2011]

[Kamski – Leko, Ekipni šampionat sveta, Ningbo, 2011]

Anand – Topalov, Nanjing 2010

Geljfand – Adams, CORUS, Wijk aan Zee, 2006