Magnus Karlsen
Knjiga druga

Format: A5
Broj strana: 308
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaci

Cena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

 

Kao mlad, Carlsen je bio poznat po svom agresivnom stilu i, prema Agdesteinu, njegovu igru je karakterisala „spremnost da žrtvuje materijal radi aktivnosti“. Njegova pobeda protiv Ernsta Sipkea 2004. godine u «C» grupi Wijk aan Zeea, koja je završena epoletnim matom, izazvala je divljenje mnogih.

CARLSEN, Magnus (2484) – ERNST, Sipke (2474)

Corus-C Wijk aan Zee, 2004
Odbrana Caro-Kann B19
(komentar: Lukacs)

1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sc3 dxe4 4. Sxe4 Lf5 5.Sg3 Lg6 6.h4 h6 7.Sf3 Sd7 8.h5 Lh7 9.Ld3 Lxd3 10. Dxd3 e6 11.Lf4 Sgf6 12.0–0–0 Le7 13.Se4 Da5 14.¢b1 0–0 15. Sxf6+ Sxf6 16.Se5 Tad8 17.Qe2.
Ili 17.Db3 Db6 18.Dxb6 axb6 – ova završnica je nešto bolja za belog, ali protiv dobrog tehničara ona ne može biti pretvorena u pobedu. Danas je 17.Dg3 glavna teorijska linija.
17…c5?

Crni pada na dobro znani motiv. Bolje je 17…Db6 – Thipsay – Prakash, Šampionat Indije, Mumbai 2003; ili 17…Sd5 18.Lc1 c5 19.c4 Sf6 20. dxc5, remi, Guerra Bastida – Magem Badals, Mondariz 2002.
18.Sg6!
Ovo razbija kraljevo krilo protivnika.
18…fxg6?
Prihvatanje žrtve forsirano gubi. 18…Tfe8 je ponižavajući, ali bolji iz-bor: 19.Sxe7+ Txe7 20.dxc5 Ted7 21.Txd7 Txd7 (21…Sxd7! McShane: beli bi trebalo da je u stanju da vrati pešaka c5) 22.Ld6 b6 23.g4! bxc5 24. Le5±.
19.Dxe6+ ¢h8 20.hxg6! Sg8 21.Lxh6! gxh6 22.Txh6+! Sxh6 23.Dxe7.
Do ovog momenta sve je teklo forsirano.
23…Sf7.

24.gxf7!+–.
Ovaj snažan potez direktno odlučuje partiju! Moguće je i 24.Df6+ Kg8 25.Th1 Sh6 26.De7 Sf7 27.Th3! (27. Df6 vodi samo remiju posle 27…Sh6
28.De7 Sf7, remi, Almagro llanos – Gustafsson, Pablo Gorbea Memorijal 2003) 27…Sg5 28.Th7+–.
24…Kg7.
Ili 24…Db6 25.De5+ Kh7 26.Th1+ i mat je neizbežan.
25.Td3 Td6.
Ili 25…Db6 26.Tg3+ Dg6 27.Txg6+ Kxg6 28.d5+– s beznadežnom završnicom.
26.Tg3+ Tg6 27.De5+ Kxf7 28. Df5+ Tf6.
Na 28…Ke7 sledi 29.Te3++–.
29.Dd7 mat!
Danas se ovakav mat retko viđa.
Kako je sazrevao, Magnus je shvatao da ovakva riskantna igra nije baš pogodna protiv igrača iz svetske elite. Kada je počeo da nastupa na jakim turnirima i da se susreće s mnogo jačim igračima, njegovi problemi počinjali su već od otvaranja. Kako je napredovao, njegov stil je postajao mnogo univerzalniji, i on je bio u stanju da igra na vrlo visokom nivou najrazličitije tipove pozicija. Što se tiče otvaranja, Carlsen je počeo da primenjuje i 1.d4 i 1.e4, kao i 1.c4 i 1.¤f3, već prema prilikama, što je njegovim protivnicima znatno otežavalo pripremu.

U jednom intervjuu 2013. godine Jevgenij Svešnikov je kritikovao Carlsenovu igru u otvaranju, tvrdeći da bez više „naučnog“ pristupa pripremama, njegova „budućnost ne izgleda tako obećavajuća“.

„Carlsen je poznat po izjavi da nije preterano zainteresovan za teorijske pripreme. Njegova glavna snaga su središnjice, u kojima uspeva da nadigra većinu svojih oponenata čisto pozicionim sredstvima. Carlsenov repertoar ima za cilj samo da izbegne ranu krizu u partiji. On uvek teži središnjici, koja je pogodna za primenu strateških metoda.“

Jan Timman, 2012

Gari Kasparov, koji je trenirao Carlsena od 2009. do 2010. godine, rekao je da njegov pozicioni stil podseća na neke bivše šampione, poput Anatolija Karpova, José Roaula Capablance i Vasilija Smislova, pre nego na taktički stil Aleksandra Aljehina, Mihaila Talja i samog Kasparova. Međutim, po Magnusovim sopstvenim rečima, on nema nikakve preferencijale u pogledu stila igre.

Viswanathan Anand je za Carlsena rekao: „Njemu većina ideja dolazi apsolutno prirodno. On je takođe veoma fleksibilan, on poznaje sve strukture i može igrati gotovo svaku poziciju. Magnus bukvalno može gotovo sve.“
Kasparov je izneo sličan stav: „Carlsen ima sposobnost da pravilno proceni bilo koju poziciju, čime se pre njega mogao pohvaliti jedino Karpov.“
U jednom intervjuu iz 2012. godine Vladimir Kramnik je Carlsenove uspehe protiv ostalih top-igrača pripisao njegovoj „odličnoj fizičkoj kondiciji“ i njegovoj sposobnosti da izbegava „psihološke greške“, što mu omogućava visok nivo igre tokom dugih partija, kao i u finišu turnira, kada nivo energije kod ostalih učesnika opada.

Carlsenovo umeće igranja završnica opisuje se kao najveće u istoriji. John Speelman, analizirajući nekoliko Magnusovih završnica s turnira London Chess Classic 2012. godine (konkretno, protiv McShanea, Aronjana i Adamsa), opisuje ono što je nazvao „efekat Carlsena“:
„Kombinovanjem svoje veštine i (što nije manje bitno) svog ugleda, on svoje oponente vodi do neminovnih grešaka. On igra do kraja, mirno, metodično i, što je možda najvažnije, bez straha: sjajno računa, pravi vrlo malo grešaka i ima odličnu proporciju „veoma dobrih“ poteza. Sve to ga čini šahovskim monstrumom, a to lomi volju mnogih njegovih oponenata.“