Magnus Karlsen
Knjiga prva

Format: A5
Broj strana: 296
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaci

Cena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

 

Magnus Carlsen je svakako fenomen našeg doba. Sa 13 godina i 148 dana postao je velemajstor (26. aprila 2004), što ga je učinilo drugim najmlađim velemajstorom u istoriji šaha. U novembru 2009. godine dostigao je ELO rejting od 2801 poen i tako postao peti igrač svih vremena koji je prešao limit od 2800 bodova. Istovremeno, s nepunih 19 godina postao je i najmlađi šahista kome je to pošlo za rukom. S tek napunjenih 19 godina, 1. januara 2010. godine, postao je najmlađi igrač u istoriji na prvom mestu svetske rejting liste, oborivši rekord koji je do njega držao Vladimir Kramnik. Na januarskoj rejting listi FIDE za 2013. godinu Carlsen je dostigao rejting od 2861 poen, čime je oborio rekord Garija Kasparova od 2851 bod, postavljen u julu 1999. godine. Zahvaljujući tom rejtingu, stekao je pravo učešća na Turniru pretendenata u Londonu (mart-april 2013), na kome je i pobedio i tako izborio meč za prvenstvo sveta s Vishwanathanom Anandom u novembru 2013. godine.

Taj meč se očekuje s ogromnim interesovanjem. Nije to samo borba za titulu šampiona sveta, već i borba za smenu generacija. S jedne strane je Viswanathan Anand, koji je duboko zakoračio u petu deceniju života i koji predstavlja poslednju odbranu klasičnog poimanja šaha (šah kao umetnost, kreacija, lepota logičkog sklada; nije bitna isključivo pobeda, već i način na koji se do nje dolazi) dokompjuterske ere (mada, naravno, i Anand već poodavno koristi kompjuterske programe). S druge strane je Magnus Carlsen, koji je tek ušao u treću deceniju života i koji predvodi novu elitu šahovskih profesionalaca-praktičara (za koje je šah prevashodno sport, samo je rezultat bitan, nevažno je kako se postiže cilj) kompjuterske ere. U pitanju su dva različita shvatanja šaha, pa ovaj meč predstavlja borbu između suprotnih koncepcija. Prema prvoj koncepciji, šahovska partija predstavlja umetničko delo. Šahista se trudi da ostvari celovitu partiju, u kojoj potezi predstavljaju delove jednog logičkog niza, kojim se ispoljava harmonija, što, u suštini, šahovskoj partiji daje onu lepotu zbog koje šah, između ostalog, možemo smatrati umetnošću. Takve partije ostaju zabeležene, na zadovoljstvo pravih ljubitelja šaha. Prema drugoj koncepciji, nije bitno da li šahovska partija odaje utisak celine i sklada, bitno je da se postigne uspeh. To je karakteristično za shvatanje šaha kao prevashodno sportske discipline. Tipični predstavnici ove „škole“ su Fabiano Caruana i Hikaru Nakamura. Oni su vaspitanici kompjuterskih programa. Njihovo oružje je račun varijanata. Strategija je sekundarna. Iz njihovih partija se ne može mnogo naučiti. Njihove partije će se teško naći u šahovskim udžbenicima.

S Magnusom Carlsenom stvari ipak stoje malo drugačije. On poseduje sve ono što poseduju i drugi šahisti mlade generacije, i on je dete kompjuterskih programa. Ali, on je svoje znanje sticao i iz šahovskih knjiga, analizirajući i partije starih majstora, posebno Capablanke. A imao je i sjajne učitelje, poput Garija Kasparova. On nije samo „kalkulator“, on je i strateg. Zbog toga on lakše igra s predstavnicima „stare škole“ nego njegovi vršnjaci, dok s druge strane, najčešće gubi upravo od vršnjaka (Caruana, Giri, Wang Hao, Volokitin), koje uopšte ne interesuju njegove strateške zamisli, već samo love greške i previde.

Moglo bi se reći da je Magnus Carlsen univerzalni šahista u najboljem smislu reči, šahista koji je u sebi sažeo sve ono najbolje iz obe šahovske škole. On je odličan strateg i pozicioni igrač neverovatne tehnike, a istovremeno računa poput kompjutera. Kako se boriti s takvim igračem? Da li Anand ima odgovor?

Dvotomno izdanje „Magnus Carlsen“ pokušaće da doprinese razumevanju igre i šahovske filozofije najvećeg talenta rođenog na Zapadu još od vremena Bobbija Fischera. Materijal je podeljen u dva toma. Prvi prati Carlsenovo stvaralaštvo od 2006-2009. godine, a drugi – od 2010-2013. Knjige izlaze pred sâm početak velikog i dugo očekivanog meča za svetsku šahovsku krunu između šampiona Viswanathana Ananda i izazivača Magnusa Carlsena.

Radivoj Vukić