Šahovske Hronike 2012
WIJK AAN ZEE

Format: A5
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: Prošiveni tabaci

Cena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

 

Ovom knjigom Wizard Chess Books nastavlja seriju šahovskih knjiga pod nazivom „Šahovske hronike“. U prvoj knjizi koja prati zbivanja na top-šahovskoj sceni u 2012. godini, predstavljen je samo jedan turnir: Wijk aan Zee. Razlog je jednostavan: sve do meča za šahovsku krunu Anand – Geljfand (ili, možda, do nešto ranije igranog meča Aronjan – Kramnik), osim ovog tradicionalnog superturnira nije odigran niti jedan veliki turnir s učešćem nekog od prve četvorice s rejting-liste (što je neki naš interni kriterijum za rangiranje turnira). Možda se u ovoj knjizi mogao naći i zanimljiv novogodišnji turnir u Reggio Emiliji, ali on nije bio propraćem komentarima na ruskim sajtovima chesspro i crestbook, odakle potiče većina komentara koje koristimo u našim knjigama.
Za razliku od knjiga koje su pratile zbivanja u 2011. godini, ovog puta su sve partije komentarisane, s tim što dobar deo komentara predstavlja „obradu rečima“ znakovnih komentara Sergeja Šipova.
Pored redovne tabele s rezultatima, ovog puta smo ubacili i tabelu napredovanja po kolima.
Novost ove knjige je i odličan teorijski prikaz FIDE senior trenera Alekseja Kuzmina „Osam teorijskih stranica“, koji čitalac može pronaći na kraju knjige.
Ponovo dajemo pregledan sadržaj, kao i veoma koristan registar otvaranja, prema EŠO klasifikaciji, kao i najnovije ELO rejting liste.

O turniru i učesnicima

Turnir je završen ubedljivom pobedom Levona Aronjana (poen prednosti na ovakvom turniru može se nazvati ubedljivim). Bez obzira na poraz od glavnog konkurenta Carlsena na početku turnira, i još jedan poraz od poslednjeg na tabeli, Davida Navare, u samom finišu turnira, ipak je, postigavši čak 7 pobeda (!), s 9 poena zasluženo osvojio prvo mesto. Videli smo u njegovoj igri mnoge nove momente (na primer, damin gambit crnim figurama na 1.d4), kao i odličnu teorijsku pripremu, što mu je u ranijem periodu pomalo manjkalo.
Na deobi drugog, trećeg i četvrtog mesta s 8 bodova našli su se ELO favorit Magnus Carlsen, Teimour Radjabov i Fabiano Caruana. Carlsen nije bio dovoljno probojan, suviše se uzdao u svoju tehniku igranja završnica s minimalnom prednošću, ali to ovoga puta nije prolazilo. Od Karjakina je glatko izgubio belim figurama, a u velikim problemima (takođe belim figurama) bio je i protiv Topalova. S druge strane, Radjabov je jedini igrač bez poraza na ovom turniru, što dovoljno govori o njegovoj čvrstini. U normalnijim uslovima (da nije bilo Aronjanove vanserijske efikasnosti), 3 pobede (bez poraza) bile bi dovoljne možda i za prvo mesto. Caruana je pokazao da su njegovi potencijalni dometi veoma visoki, posebno s obzirom na njegove godine. Imao je izvanredan finiš: posle 9 kola još uvek se nalazio na 50% poena, a onda je u poslednje 4 partije zabeležio 3 pobede, i tako se probio na deobu drugog mesta, što mu je verovatno najbolji rezultat u dosadašnjoj karijeri.
Peto i šesto mesto dele Vasilij Ivančuk i Hikaru Nakamura sa 7 i po poena. Ivančuk je ceo turnir odigrao veoma (možda i preterano) sigurno, dobio je 3 partije protiv trojice igrača sa začelja, jedino ga je čudan poraz od Geljfanda (gde je praktično sam sebe pobedio) sprečio da se na lestvici popne za još jednu stepenicu. I Nakamura je ovaj turnir odigrao veoma sigurno, što ovom impulsivnom igraču nije baš svojstveno. Izgubio je samo od Aronjana (u 2. kolu), ali ni tu partiju nije morao izgubiti.
Od ostalih učesnika, jedino je još Gata Kamski završio turnir s preko 50% osvojenih poena (7), što mu je na kraju donelo sedmo mesto. Igrao je solidno, kako smo od njega i navikli. Poraz od poslednjeg na tabeli omeo ga je da napravi još bolji rezultat.
Na granici od 50% poena, na 8. mestu, našao se Sergej Karjakin. Takvog Karjakina još nismo videli! Gubio je, dobijao, pa opet gubio, i tako sve do 8. kola, kada je zabeležio svoj prvi remi na turniru. Na kraju je uspeo na napravi skor od 5 pobeda i 5 poraza, uz samo 3 remija. Zaista neobično!
Deveto mesto osvojio je domaći predstavnik Loek Van Wely s 5 i po poena. Čitavih 10 kola uspevao je da drži pozicije i ne doživi nijedan poraz, kada ga je konačno u 11. kolu savladao Karjakin, nakon čega je izgubio još i od Nakamure. Sve u svemu, ovo je solidan rezultat za Holanđanina.
Od 10-12. mesta s 5 osvojenih poena poređala se baš čudna ekipa: Boris Geljfand, Veselin Topalov i Vugar Gašimov. Pretendent na zvanje svetskog šampiona u šahu, Boris Geljfand, odigrao je još jedan katastrofalan turnir (posle Memorija Talja u Moskvi krajem 2011. godine). Već standardno objašnjenje da mu je na pameti samo meč s Anandom teško da više drži vodu. On jednog pretendenta šahovska javnost ima prava da očekuje mnogo više… Za razliku od njega, Topalov je pravi tragičar turnira. Toliko dobrih (i dobijenih) pozicija, a toliko malo pobeda (zapravo, samo jedna)! Tačno se mogla osetiti nesigurnost u igri kao rezultat podužeg odsustvovanja s elitne šahovske scene (dobri primeri su partije s Karjakinom, Carlsenom i Nakamurom, da ne nabrajamo dalje, a ima još). Gašimov konstantno ima visok rejting (na ovom turniru bio je sedmi po rejtingu, pa se moglo očekivati da turnir i završi negde oko sredine tabele), ali na superturnirima mu već godinama malo šta polazi za rukom. Protiv prve šestorke doživeo je čak 4 poraza.
Poslednja dva mesta s 4 i po poena dele David Navara i Anish Giri. Njihov put na ovom turniru bio je sasvim suprotan. Dok je Navara slabo počeo (4 poraza u prvih 7 kola), pa se na kraju još malo i izvukao, okitivši se odličnom pobedom protiv pobednika turnira, dotle je Giri dobro krenuo i sve do 8. kola imao više od 50% poena. Ali, počev od 8. partije, njegova kola su naglo krenula nizbrdo: izgubio je čak 5 partija zaredom (!) i tako završio na deobi poslednjeg mesta. Ovo se ne bi moglo pravdati samo mladošću, mlad je i Caruana, pa je, potpuno suprotno Anishu, u finišu naglo popravio svoj plasman. Posle 7. kola obojica su imala po 4 poena, ali je Caruana iz poslednjih 6 partija sakupio čak 4 poena, a Giri – svega pola!
Odlična zapažanja o igri pojedinih učesnika dao je Konstantin Landa u komentaru partije 11. kola Carlsen – Topalov.
Turnir je, inače, bio veoma borben, o čemu svedoči čak 38 odlučenih partija (od ukupno 91), što čini oko 42%.