Šahovske Hronike 2011
Knjiga treća

CENA: 1500 din

PDF izdanje: 500 dinara

 

Treća i poslednja knjiga „Šahovskih hronika“ za 2011. godinu obrađuje tri veoma značajna turnira, tri verovatno najjača turnira u prethodnoj godini. Po prvi put u istoriji rejtingovanja turnira i igrača, 2011. godine dogodilo se da su čak četiri velemajstora dostigla (i prekoračila) „granicu snova“ od 2800 ELO bodova. To su: Carlsen, Anand, Aronjan i Kramnik. Naravno, to olakšava posao i organizatorima turnira: ko uspe da na svoj turnir dovede svu četvoricu – taj je pobedio!

To nije pošlo za rukom organizatorima finalnog „Grand Slama“, koji je ove godine započeo u brazilskom Sao Paulu, a završen u baskijskom Bilbau. Ipak, i na tom turniru videli smo prvu trojicu sa svetske rejting liste, Carlsena, Ananda i Aronjana. Bez obzira na učešće ove trojice, turnir je protekao u znaku Vasilija Ivančuka, čija je prednost delovala nedostižno samo nekoliko kola pre kraja turnira. Na volšeban način u samom finišu dostigao je Magnus Carlsen, koji ga je na kraju pobedio u brzopoteznom meču i tako ponovo odneo prvu nagradu.

Prvi put su četvorica „osmostotinaša“ okupljena na Memorijalu Talja u Moskvi, koji je održan u novembru. Mnogi komentatori smatraju da je ovo bio najjači turnir u istoriji šaha, barem u onoj istoriji koja se može meriti ELO kriterijumima. Prosečni rejting turnira bio je nezamislivih 2776 ELO bodova i svrstan je u XXII kategoriju! Pre poslednjeg kola u vodstvu se nalazio Aronjan, ali ga je Carlsen dostigao pobedom u poslednjem kolu, i na osnovu dodatnih kriterijuma ponovo u poslednji čas osvojio prvo mesto, slično kao u Bilbau. Dobro su prošli Ivančuk, Karjakin i Nepomnjašči s „+1“, Anand je remizirao sve partije, a podbacili su Kramnik i Nakamura, kao i izazivač šampiona sveta Boris Geljfand.

U decembru je održan treći turnir „London Chess Classic“, na kome su ponovo učestvovala sva četvorica igrača s ELO rejtingom 2800 i više, uz Nakamuru i četvoricu engleskih igrača. Ovog puta zablistao je Vladimir Kramnik, osvojivši prvo mesto, drugi je Nakamura, a Carlsen „tek“ treći. Anand je ponovo na 50% osvojenih bodova, na deobi 5-6. mesta s Aronjanom. Domaći učesnik Luke McShane je četvrti s +2, čime je potvrdio da njegov uspeh iz 2010. godine nije bio slučajan.

Kao i u dve prethodne knjige, i ovde se na kraju može pronaći detaljan sadržaj i veoma koristan registar otvaranja po partijama.

Ovom knjigom završavamo serijal „Šahovskih hronika“ za 2011. godinu. Nadamo se da smo postigli cilj: predstavljanje onog najboljeg što je ostvareno u elitnom šahu tokom prošle godine, a sve to uz komentare poznatih ruskih (nešto manje i drugih) komentatora. Novu godinu započinjemo s novim ambicijama. Pored toga što ćemo nastaviti izdavanje „Šahovskih hronika“, potrudićemo se i da produžimo našu popularnu seriju „Teorija otvaranja na temelju partija vrhunskih velemajstora“. Trebalo bi, konačno, da dođu na red i poluotvorene igre…

Još jednom ćemo ponoviti cilj izdavanja ovakve vrste literature. Naši stalni čitaoci su svakako upoznati da se svi ovi materijali mogu pronaći na različitim sajtovima, na ruskom ili engleskom jeziku. Pored toga što donose prevode s ruskog i engleskog (što je manje značajno), ove knjige imaju smisla kao zaloga za budućnost: jednog dana tih sajtova više neće biti i svi ti sjajni komentari moći će se pronaći samo u našim knjigama…

Pored toga, potrebno je još jednom naglasiti da su šahovske knjige neophodne za ozbiljan rad na šahu. To najbolje potvrđuje lični primer izdavača, to jest, mene, Radivoja Vukića. Posle 15 godina odsustva iz šaha, vratio sam se negde 2005. godine, kada sam posle mojih redovnih 2300 ELO bodova pao na 2220. Sledeći primer drugih, uzeo sam laptop, napunio ga bazama i počeo da proučavam otvaranja…
Ali, nikako nije išlo. Budući da sam već dobrano zagazio u četvrtu deceniju života, nisam mogao da tačno zapamtim varijante, ali sam na turnirima uporno ulazio u različite aktuelne sisteme (kao „antimoskovski gambit i sl.), što je rezultiralo čestim katastrofama u otvaranju. Nakon nekoliko godina bezuspešnog pokušavanja da podignem nivo igre na osnovu Megabaza i Fritzeva, digao sam ruke i počeo da se bavim proučavanjem komentarisanih partija s ruskih sajtova. Više nisam pamtio (uzaludno) varijante, nego metode borbe i planove, opšte principe i mudre savete komentatora, i ubrzo sam dostigao rejting od 2350 bodova, koliko nikada ni blizu nisam imao, čak ni kao mnogo mlađi šahista s bistrijom glavom i daleko boljim pamćenjem! Možda bi moj rejting bio i veći, kada bih imao vremena za turnire (a vremena nemam i zbog izdavanja ovih knjiga, i zbog svog redovnog posla), a ovako se sva moja šahovska aktivnost svodi na ligaška takmičenja i tek po koji lokalni turnir.

Ovakav način rada na šahu doveo je do toga da više ne znam napamet precizno nijednu varijantu, ali zato mogu da igram sva otvaranja, i belima i crnima, i nemam problema (makar u otvaranjima), barem do nivoa od 2500 ELO bodova. S igračima čije se partije mogu naći u ovim knjigama verovatno ne bi bilo tako lako…
Ne želim da kažem da je ovo jedini ispravan način usavršavanja u šahu, ali mislim da se veoma razlikuje od onog koji je danas uobičajen, a to je preterano oslanjanje na kompjutere i baze.
Pokušajte i vi, ništa vas ne košta…