ŠPANSKA PARTIJA
Knjiga druga

Varijanta izmene
Poboljšana Steinitzova odbrana
Otvorena varijanta
(Neo)arhangelska varijanta
Format: A5
Broj strana: 274
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaciCena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

Pred vama je Druga knjiga četvorotomne studije o španskoj partiji. Dok je prva knjiga obrađivala sisteme u kojima crni ne igra 3…a6, od ove knjige bavićemo se pozicijama koje nastaju posle tog poteza.

Beli ima dve mogućnosti: da uzme lovcem na c6, ili da ga povuče na a4.

Prvi deo knjige posvećen je varijanti izmene, koja nastaje nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.Lxc6.

Drugi deo deo knjige obrađuje poboljšanu Steinitzovu odbranu, koja se u zapadnoj literaturi naziva moderna Steinitzova odbrana, a može se naići i na naziv naknadna Steinitzova odbrana (taj naziv, doduše, može imati i nešto uže značenje, odnoseći se na varijantu 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 d6, ili 4…d6 5.0-0 Sf6). Za razliku od klasične Steinitzove odbrane (1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 d6), koja se danas gotovo i ne igra, crni ovde posle 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 ubacuje potez 3…a6, i tek posle 4.La4 igra 4…d6.

Treći deo knjige bavi se različitim načinima za izbegavanje otvorene varijante španske partije, gde beli nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 igra u 5. potezu 5.Lxc6, 5.d3 ili 5.De2, čime se sprečava varijanta 5.0-0 Sxe4.

U Četvrtom delu analiziramo otvorenu varijantu: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Sxe4.

Peti deo posvećen je (neo)arhangelskoj varijanti: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Lc5 uz sledeće 6…b5.

Kao i u ranijim našim izdanjima, i ovde su uzete u obzir partije iz perioda 2005-2011 (zaključno sa turnirom u Wijk aan Zeeu 2011), igrali su ih igrači iz samog svetskog vrha, sve partije su komentarisane, a jedina razlika u odnosu na ranije knjige je navođenje nekomentarisanih partija u okviru komentara glavnih partija. Smatrali smo da ima smisla navesti i te partije, ukoliko su značajne za temu kojom se bavimo.

PRVI DEO

Varijanta izmene

Počevši od ove knjige obrađivaćemo varijante koje nastaju nakon što crni u trećem potezu odigra potez a7-a6, prisiljavajući belog lovca da se izjasni. Beli uglavnom povlače lovca na a4, što ćemo videti u narednim delovima ove knjige, kao i u ostale dve knjige posvećene španskoj partiji.

Ipak, posle 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 beli se može odlučiti i na uzimanje: 4.Lxc6. Tako nastaje varijanta izmene. Nakon obaveznog 4…dxc6 beli igra 5.0-0 (mada postoje i drugi potezi, kojima beli, ipak, ne može pretendovati na prednost), i sada nastaje grananje.

Prvo poglavlje obrađuje retke nastavke crnog, kao 5…Le7 (Bacrot – Inarkijev, Baku 2008) i 5…Ld6 (Ivančuk – Carlsen, Wijk aan Zee 2008).

U Drugom poglavlju videćemo potez 5…Df6 i partije Naiditsch – Carlsen (Dortmund 2007), Leko – Carlsen (Moskva 2007) i Radjabov – Adams (Baku 2008).

U Trećem poglavlju analiziramo varijantu 5…Lg4 6.h3 h5 na osnovu partija Kamski – Anand (Sofija 2006), Radjabov – Adams (Wijk aan Zee 2008), Leko – Morozevič (Moskva 2008) i Ivančuk – Aronjan (Bilbao 2008).

Četvrto poglavlje bavi se glavnom odbranom crnog – 5…f6. Posle 6.d4 u partiji Svidler – Aronjan (Meksiko 2007) crni je odgovorio 6…exd4, a u partiji Svidler – Bacrot (Baku 2008) – 6…Lg4.

 

DRUGI DEO

Poboljšana Steinitzova odbrana

Ovaj deo knjige obrađuje poboljšanu Steinitzovu odbranu, koja se u zapadnoj literaturi naziva moderna Steinitzova odbrana, a može se naići i na naziv naknadna Steinitzova odbrana (taj naziv, doduše, može imati i nešto uže značenje, odnoseći se na varijantu 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 d6, ili 4…d6 5.0-0 Sf6). Za razliku od klasične Steinitzove odbrane (1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 d6), koja se danas gotovo i ne igra, crni ovde posle 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 ubacuje potez 3…a6, i tek posle 4.La4 igra 4…d6.

Najpre analiziramo odgovore crnog na 5.0-0.

U Prvom poglavlju istražujemo 5…Lg4 na temelju partija Svidler – Griščuk i Gašimov – Griščuk sa turnira u Bakuu 2008.

U Drugom poglavlju videćemo omiljenu varijantu Šahrijara Mamedjarova 5…Ld7 6.d4 i partije Leko – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2006), Širov – Mamedjarov (Moskva 2007) i Leko – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2008).

U Trećem poglavlju imamo „Naknadnu Steinitzovu odbranu“, gde crni obično najpre igra 4…Sf6 i posle 5.0-0 – 5…d6. Tu ćemo pogledati partiju Naiditsch – Oniščuk (Pojkovski 2009).

Četvrto poglavlje bavi se glavnim potezom belog 5.c3. Crni dalje obično fijanketira crnopoljnog lovca. Tu ćemo analizirati pet partija Mamedjarova: Adams – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2008), Karjakin – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2006), Ivančuk – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2006), Anand – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2008) i Jakovenko – Mamedjarov (Moskva 2007).

TREĆI DEO

Izbegavanje otvorene varijante

U Trećem delu knjige obrađuju se različiti načini izbegavanja otvorene varijante španske partije.

Prvo poglavlje analizira tzv. „naknadnu varijantu izmene“ 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.Lxc6 dxc6 6.d3 na osnovu partije Nakamura – Carlsen (Wijk aan Zee 2010).

U Drugom poglavlju videćemo nastavak 5.d3 i partije Nepomnjašči – Gustafsson (Dortmund 2008), Akopjan – Ivančuk (Jermuk 2009), Morozevič – Halifman (Šampionat Rusije 2005) i Tivjakov – Eljanov (Montreal 2007).

Treće poglavlje istražuje potez 5.De2. Tu ćemo pogledati partije Tivjakov – Ivančuk (Wijk aan Zee 2006), Adams – Širov (Elista, meč, 2007), Tivjakov – Adams (Wijk aan Zee 2006), te Tivjakov – I. Sokolov s istog turnira.

 

ČETVRTI DEO

Otvorena varijanta

Četvrti deo knjige posvećen je otvorenoj varijanti španske partije, koja nastaje nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Sxe4. Sada gotovo forsirano sledi 6.d4 b5 7.Lb3 d5 8.dxe5 Le6.

Sedamdesetih godina XX veka ovaj sistem je, zahvaljujući prvenstveno Viktoru Korčnoju i njegovim legendarnim mečevima za prvenstvo sveta s Anatolijem Karpovom, bio veoma popularan, a poslednjih godina se igra prilično retko. Redovnije su ga primenjivali samo Ivan Sokolov i Magnus Carlsen.

U prvoj partiji Svidler – Carlsen (Baku 2008) beli je primenio redak potez 9.Le3.

U ostalim partijama igralo se 9.Sbd2. Često se igra i 9.c3, što najčešće znači samo drugačiji redosled poteza, ali dopušta crnom dodatnu mogućnost: 9…Lc5 10.Sbd2 0-0 11.Lc2 Sxf2!? 12.Txf2 f6, itd.

Ovde analiziramo redom sledeće partije: Svidler – I. Sokolov (Wijk aan Zee 2005), Širov – Ivančuk (Sofija 2009), Širov – Carlsen (Moskva 2007), Karjakin – Mamedjarov (Hanti-Mansijsk 2009), Morozevič – Carlsen (Morellia-Linares 2007), Svidler – Vallejo (Morellia-Linares 2006), Adams – Carlsen (Wijk aan Zee 2008), Karjakin – I. Sokolov (Wijk aan Zee 2006), Karjakin – Carlsen (Wijk aan Zee 2007) i Polgar – Carlsen (Biel 2007).

PETI DEO

(Neo)arhangelska varijanta

U ovom odeljku razmatra se arhangelska varijanta (ili neo-arhangelska varijanta, ili varijanta Tkačeva-Oniščuka-Malanjuka), čiji je danas najveći pobornik Aleksej Širov.

U Prvom poglavlju crni igra sledećim redosledom poteza: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Lc5 6.c3 b5, dakle, prvo razvija lovca na c5, pa tek zatim vuče b7-b5, što obema stranama daje neke dodatne mogućnosti. Na primer, u partiji Adams – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2006), beli je povukao lovca na c2. U navedenom redosledu poteza beli nema ništa bolje od 6.c3, što mu donekle ograničava izbor koji ima u slučaju 5…b5 6.Lb3 Lc5, gde se obično odmah igra 7.a4. U redosledu poteza 5…Lc5 6.c3 b5 7.Lb3 (ukoliko beli ne želi da igra 7.Lc2, po partiji Adams – Mamedjarov) 7…d6, posle 8.a4 crni ima mogućnost 8…Lg4 (a ne samo 8…Tb8), kao u partijama Karjakin – Širov (Foros 2007) i Dominguez – Oniščuk (Biel 2008), ali beli može pokušati i 8.d4, kao u partiji Anand – Naiditsch (Dortmund 2007).

U narednim poglavljima razmatraćemo varijante koje nastaju posle danas uobičajenog redosleda poteza 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 b5 6.Lb3 Lc5 7.a4 Tb8. Napominjemo da se do te pozicije ponekad dolazi i redosledom poteza iz Prvog poglavlja.

U Drugom poglavlju najpre ćemo videti partiju Akopjan – Čeparinov (Jermuk 2009), u kojoj je beli izbegao teoretski duel igrajući 7.d3 (umesto 7.a4 ili 7.c3). Potom slede partije u kojima se beli nakon 7.a4 Tb8 upušta u taktičko Sxe5, bilo odmah (8.Sxe5), kao u partiji Leko – Širov (Wijk aan Zee 2010), bilo posle prethodne izmene na b5 (8.axb5 axb5 9.Sxe5), kao u partiji Naiditsch – Leko (Dortmund 2010)

U Trećem poglavlju, nakon uvodnih poteza 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 b5 6.Lb3 Lc5 7.a4 Tb8, beli igra osnovni potez 8.c3, ali crni ne odgovara uobičajeno 8…d6, već 8…0-0, s namerom da na 9.d4 odgovori 9…Lb6 i na 10.dxe5 – Sg4, kao u partiji Širov – Adams (Elista 2007). Beli češće ubacuje izmenu 10.axb5 axb5, pa zatim uzima 11.dxe5, na šta takođe sledi 11…Sg4. Tu ćemo najpre razmotriti 12.Lf4, na šta je moguće 12…De8, kao u partiji Svidler – Halifman (Šampionat Rusije 2005), kao i 12…De7 – Topalov – Adams (Wijk aan Zee 2008). U partiji Topalov – I. Sokolov (Wijk aan Zee 2006) beli je igrao 12.Sa3, a crni nije najbolje reagovao s 12…De8?! Varijanta je za crnog pojačana već u partiji Topalov – Anand, igranoj na istom turniru – 12…Scxe5.

Četvrto poglavlje obrađuje osnovni potez crnog 8…d6. U ovoj poziciji beli uglavnom igraju najpre 9.d4, ostavljajući izmenu na b5 za kasnije, ali dovoljno često može se sresti i redosled poteza 9.axb5 axb5 10.d4. Samostalno značenje imaju samo partije Kamski – Morozevič (Wijk aan Zee 2009), gde je beli nakon izmene na b5 povukao 10.d3, te Anand – Širov (Wijk aan Zee 2010), gde beli nije menjao na b5, već je nakon 9.d4 Lb6 odigrao potez Sergeja Dolmatova 10.a5. Posle standardnog 9.d4 Lb6 10.axb5 axb5 u partiji Carlsen – Širov (Bilbao 2010) beli je igrao 11.h3, a u partijama Adams – Širov (Elista 2007) i Sutovski – Širov (Pojkovski 2008) beli su pokušali 11.Dd3.

Osnovni nastavak belog 11.Sa3 (nekad se ovaj potez igra i pre izmene na b5, ali to nema samostalno značenje) ostavljen je za Peto poglavlje. Crni tu žrtvuje pešaka: 11…0-0 12.Sxb5 Lg4. Materijal je razvrstan na sledeći način (u zavisnosti od 13. poteza belog):

A. 13.Le3, što se analizira na partijama Leko – Anand (Meksiko 2007) i Dominguez – Širov (Sofija 2009);

B. 13.d5, kao u partiji Nakamura – Širov (Wijk aan Zee 2011);

C. 13.Te1, što je igrano u partijama Svidler – Širov (Novi Sad 2009), Leko – Caruana (Wijk aan Zee 2010) i Smeets – Širov (Wijk aan Zee 2011);

D. 13.Lc2, kao u partijama Ivančuk – Širov (Foros 2006), Karjakin – Adams (Baku 2008), Karjakin – Anand (Wijk aan Zee 2010), Dominguez – Širov (Foros 2007), Leko – Širov (Moskva 2007) i Carlsen – Širov (Morellia-Linares 2008).