ŠPANSKA PARTIJA
Knjiga treća

“Anti-Marshall”
Format: A5
Broj strana: 280
Korice: Tvrd povez
Povezivanje: prošiveni tabaciCena: 1500 dinara

PDF izdanje: 500 dinara

 

Prvi deo knjige obrađuje sisteme u kojima beli nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 ne igra 6.Te1, već 6.d3, 6.Lxc6 ili 6.De2. Na samom početku Prvog dela knjige naći ćemo i nekoliko partija koje se organski nastavljaju na prethodnu knjigu. Crni tu u 5. potezu vuče 5…b5, ali, za razliku od (neo)ar-hangelske varijante, crnopoljca postavlja na e7. Naravno, posle 6.Lb3 Le7 beli može s 7.Te1 ući u „normalne“ vode, a ovde ćemo videti neke dodatne opcije koje je crni svojim redosledom poteza stavio belom na raspolaganje. Na kraju Prvog dela analiziramo nekoliko partija u kojima beli igra 6.Te1, a crni svojim sledećim potezima izbegava glavne varijante.

Drugi, mnogo obimniji deo knjige bavi se najrazličitijim načinima na koje beli nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0-0 izbegava Marshallov napad (8.c3 d5!): 8.d3, 8.a3, 8.d4, 8.a4 i 8.h3. Sve te načine obuhvatićemo jednim opštim imenom: „Anti-Marshall“.

Kao i u ranijim našim izdanjima, i ovde su uzete u obzir partije iz perioda 2005-2011 (zaključno sa turnirom u Wijk aan Zeeu 2011), igrali su ih igrači iz samog svetskog vrha, sve partije su komentarisane, a jedina razlika u odnosu na ranije knjige je navođenje nekomentarisanih partija u okviru komentara glavnih partija. Smatrali smo da ima smisla navesti i te partije, ukoliko su značajne za temu kojom se bavimo.

PRVI DEO

Ređe varijante

U Prvom delu Treće knjige o španskoj partiji razmotrićemo varijante koje smo uslovno označili kao „ređe“.

Ponajpre, u Prvom poglavlju videćemo nekoliko partija u kojima crni nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 igra 5…b5, ali ne s namerom da uđe u (neo)arhangelsku varijantu (6.Lb3 Lc5), što obrađujemo u drugoj knjizi, već da igrajući 6…Le7 ili najpre Lb7 i zatim Le7, vrati poziciju u normalne vode. Ukoliko beli povuče 7.Te1, to će se i dogoditi, ali ovde razmatramo neke dodatne mogućnosti koje beli ima na raspolaganju nakon redosleda poteza koji je izabrao crni. U partiji Inarkijev – Tomaševski (Šampionat Rusije 2007), posle 5…b5 6.Lb3 crni je odigrao 6…Lb7, ali beli nije ušao u klasičnu arhangelsku varijantu (7.c3 uz d2-d4), već je povukao mirno 7.d3. U partijama Morozevič – Inarkijev (Šampionat Rusije 2007) i Navara – Jakovenko (Soči 2008) crni su igrali 6…Le7, na šta beli nisu želeli da se vraćaju na glavne tokove s 7.Te1, već su povukli 7.a4.

U Drugom poglavlju imaćemo prilike da se upoznamo s potezom belog 6.d3 (nakon 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7). Crni tu praktično ima dve mogućnosti: prva je 6…d6, i na 7.c3 u partiji Npomnjašči – Mamedjarov (Doretmund 2008) crni je igrao 7…Lg4, a u partiji Carlsen – Bruzon (Biel 2006) – 7….0-0. Druga mogućnost crnog – 6…b5 7.Lb3 d6 – primenjena je u partijama Carlsen – Aronjan (Elista 2007), Carlsen – Topalov (Nanjing 2010) i Carlsen – Aronjan (Wijk aan Zee 2008), u kojima je Carlsen redovno igrao 8.a4.

U Trećem poglavljeu analiziraćemo dve partije u tzv. „dvostruko odloženoj varijanti izmene“: 6.Lxc6 dxc6 7.d3. U partiji Sutovski – Adams (Dortmund 2005) crni je nastavio 7…Sd7, a u partiji Kamski – Aronjan (Wijk aan Zee 2006) – 7…Ld6.

Četvrto poglavlje posvećeno je Worrallovom napadu (6.De2), čiji je glavni protagonista Sergej Tivjakov. Tu ćemo videti dve partije: Svidler – Aronjan (Nanjing 2010) i Tivjakov – Short (Montreal 2007).

U Petom poglavlju bavimo se ređim nastavcima crnog nakon najčešćeg poteza belog 6.Te1. Tu ćemo najpre videti partiju Topalov – Mamedjarov (Wijk aan Zee 2006), u kojoj je nastavljeno 6…d6 7.c3 Lg4, a zatim nastavak 6…b5 7.Lb3 d6 8.c3 Sa5 (umesto 8…0-0), kao u partiji Jakovenko – Eljanov (Elista 2008).

DRUGI DEO

“Anti-Marshall”

Suočene s praktičnom neprobojnošću Marshallovog napada, vođe belih figura razradile su čitav niz sistema koji služe izbegavanju varijante 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0-0 8.c3 d5! Sve te sisteme, ma koliko međusobno različiti bili, obuhvatićemo jednim nazivom: „Anti-Marshall“. Veliki deo ove knjige posvećen je upravo tim sistemima.

U Prvom poglavlju analiziraćemo ređe nastavke 8.d3 i 8.a3. Prvi je igran u partijama Širov – Aronjan (Elista 2007) i Leko – Aronjan (Morellia – Linares 2008), koje su nastavljene 8.d3 d6 9.c3 Sa5 10.Lc2 c5.

Nakon 8.a3 najpre ćemo videti sasvim redak potez 8…Kh8 u partiji Navara – Karjakin (Hanti-Mansijsk 2009), a potom 8…Lc5, kao u partijama Carlsen – Svidler (Wijk aan Zee 2007) i Carlsen – Aronjan (Morellia-Linares 2008).

Drugo poglavlje posvećeno je sistemu 8.d4, gde nakon redovnog 8…Sxd4 beli ima dve mogućnosti: 9.Lxf7+ i 9.Sxd4. Prvu ćemo analizirati na partijama Ivančuk – Leko (Morellia-Linares 2008) i Kamski – Leko (Jermuk 2009).

Nakon 9.Sxd4 exd4 10.e5 Se8, beli ima dve mogućnosti: gambitno 11.c3, što ćemo videti u partijama Adams – Aronjan, Wijk aan Zee 2008), Dominguez – Aronjan (Wijk aan Zee 2009) i Leko – Aronjan (Jermuk 2009), i 11.Dxd4, što je igrano u partijama Polgar – Oniščuk (Biel 2007), Carlsen – Leko (Dortmund 2007) i Ivančuk – Aronjan (Morellia-Linares 2008).

U Trećem poglavlju imaćemo prilike da se upoznamo s još jednim načinom izbegavanja Marshallovog napada, a to je 8.a4. Crni najpre ima na raspolaganju redak nastavak 8…Ld7, što je igrano u partiji Anand – Leko (Wijk aan Zee 2008). Nešto češće se igra 8…Lb7, kao u partijama Kasimdžanov – Adams (San Luis 2005), Leko – Ivančuk (Morellia-Linares 2006) i Svidler – Ivančuk (Morellia-Linares 2006).

Na 8.a4 crni ipak najčešće reaguje s 8…b4. Beli obično nastavlja 9.d3, ali mogu se videti i ređi potezi, kao 9.a5 (Ponomarjov – Aronjan, Moskva 2006) i 9.d4 (Carlsen – Leko, Dortmund 2009).

Posle standardnog 9.d3 d6 postoje dva nastavka. Jedan je 10.a5 Le6, što je igrano u partijama Leko – Svidler (San Luis 2005), Leko – Aronjan (Morellia-Linares 2006), Anand – Adams (San Luis 2005), Ponomarjov – Bacrot (Sofija 2006) i Leko – Griščuk (Meksiko 2007). Drugi nastavak je 10.Sbd2, kao u partijama Carlsen – Kamski (Moskva 2007), Anand – Griščuk (Meksiko 2007) i Čeparinov – Aronjan (Sofija 2008).

Naredna poglavlja bave se najfrekventnijim nastavkom 8.h3 Lb7 9.d3.

U Četvrtom poglavlju proučavaćemo odgovore crnog 9…d5 i 9…Te8. U varijanti 9…d5 10.exd5 Sxd5 najpre ćemo videti potez 11.c3, koji je igran u partijama Kamski – Bacrot (Elista 2007), Griščuk – Aronjan (Meksiko 2007) i Topalov – Leko (Morellia-Linares 2008), zatim 11.Sbd2, kao u partiji Adams – Bacrot (Baku 2008), i na kraju 11.a4 – Karjakin – Aronjan (Wijk aan Zee 2009) i Dominguez – Aronjan (Linares 2009).

Na drugi odgovor crnog 9…Te8 u partiji Topalov – Anand (Sofija 2006) igrano je 10.c3. Mnogo češće igraju se potezi 10.a4 i 10.Sc3. Prvi ćemo analizirati na partijama Topalov – Adams (Sofija 2005), Svidler – Leko (San Luis 2005), Anand – Svidler (Wijk aan Zee 2007), Anand – Svidler (Morellia-Linares 2007), Ivančuk – Svidler (Morellia-Linares 2007), te Svidler – Anand (Meksiko 2007). Drugi nastavak primenjen je u partijama Svidler – Anand (Sofija 2006), Gašimov – Aronjan (Bursa 2009), Anand – Leko (Morellia-Linares 2007), Anand – Leko (Morellia-Linares 2008) i Dominguez – Ivančuk (Linares 2009).

Peto poglavlje posvećeno je glavnom ogranku sistema „Anti-Marshall“: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0-0 8.h3 Lb7 9.d3 d6.

Beli najpre može igrati 10.a4, gde posle 10…Sa5 11.La2 crni ima dve opcije: 11…c5, kao u partijama Anand – Kasimdžanov (Linares 2005), Topalov – Ponomarjov (Sofija 2006) i Anand – Svidler (Sofija 2006), odnosno 11…b4, što je igrano u partiji Svidler – Aronjan (Wijk aan Zee 2007).

Glavni nastavak belog je ipak 10.a3, što je uvod u varijantu „tri kratka poteza“ (h3-d3-a3). Pored retkih nastavaka 10…h6 (Griščuk – Kamski, Hanti-Mansijsk 2005) i 10…Sd7 (Karjakin – Navara, Wijk aan Zee 2007), crni najčešće bira 10…Dd7 i 10…Sa5.

Prvi nastavak (10…Dd7) analiziramo na većem broju partija: Anand – Kamski (Sofija 2006) Karjakin – Tomaševski (Šampionat Rusije 2010), Anand – Navara (Wijk aan Zee 2007), Kamski – Ponomarjov (Sofija 2006), Gašimov – Kamski (Baku 2008), Topalov – Svidler (San Luis 2005), Ponomarjov – Kamski (Sofija 2006), Svidler – Kamski (Sofija 2006), Griščuk – Leko (Meksiko 2007), Širov – Svidler (Foros 2007), te Karjakin – Navara (Baku 2008).

U drugoj varijanti (10…Sa5), posle 11.La2 c5 beli može igrati 12.Sc3, što se analizira na temelju partija Kamski – Bacrot (Sofija 2006), Širov – Aronjan (Wijk aan Zee 2007) i Topalov – Carlsen (Wijk aan Zee 2008), ali je mnogo češći nastavak 12.Sbd2, gde imamo deset partija: Anand – Aronjan (Wijk aan Zee 2006), Anand – Aronjan (Morellia-Linares 2007), Gašimov – Bacrot (Baku 2008), Kasparov – Topalov (Linares 2005), Adams – Kasimdžanov (Linares 2005), Topalov – Kasimdžanov (San Luis 2005), Svidler – Bacrot (Sofija 2006), Karjakin – Griščuk (Foros 2006), Širov – Aronjan (Elista 2007) i Dominguez – Bacrot (Biel 2008).